Veštačke cigle života

Jedno je sigurno - reč je o prvom pravom veštačkom životu. Naučnici na čelu sa Kregom Venterom, američkim genetičarom i bioinženjerom, uspeli su da od osnovnih elemenata naprave dvostruku spiralu dezoksiribonukleinske kiseline, koja je u stanju ne samo da upravlja životom (ćelijom) u koju je ugrađena, već i da se razmnožava - odnosno proizvodi kopije organizma koji je nosi i svoje. Time su otvorena vrata za neslućene nove mogućnosti istraživanja, ali i nepoznanica i manipulacija, kojih se mnogi već plaše.
Kreg Venter je još pre dve godine objavio da je na pragu stvaranja veštačkog života. Sada je stigao i dokaz da je u tome uspeo, iako se prvi organizam koji ga nosi sastoji samo od jedne ćelije. Venter, međutim, kaže da je počeo od reprodukcije te određene bakterije, Mycoplasma mycoides, baš zato što je jedno od najskromnijih stvorenja u prirodi: njegov ceo genom, DNK sa svim podacima potrebnim za život i reprodukciju, tri hiljade puta je manji od genoma čoveka.
Petnaest godina Venter i 20 naučnika radili su na raznim vrstama bakterija, razmenjivali njihove hromozome, odnosno, osobine, pravili delove veštačkog genoma i ubacivali ih na mesta pravih... Venter je sam priznao da do veštačkog organizma koji se sam razmnožava nisu došli lako. Mnogo su puta pokušavali, a rezultat je bio neuspeh. Ali, ipak su polako došli do toga da reprodukuju ceo genom.
Kako su konačno uspeli - to je tajna, i to ne mala. „Legenda kaže“, a to će legenda verovatno i ostati, bar dok proizvodnja DNK ne postane nešto sasvim obično, da su uzeli „iz četiri bočice“ četiri građevinska bloka hemikalija, međusobno ih „slepili“ odgovarajućim vezivima. U kopiju originalne DNK bakterije koju su reprodukovali, ubacili su jedan gen sa jasno plavom bojom, koju je Venter odabrao da bude „indikator uspeha“. Kada je bakterija sa veštačkom DNK počela da se razmnožava, laboratorijske posude napunile su se prelepom plavom bojom.
Prve ćelije sa sintetičkim genomom ne služe ničemu. Ali, Venter za svoj veštački život ima velike ambicije. Kao što je ubacio plavi gen, sutra će jedan deo genoma moći da podesi tako da bakterija postane, recimo, univerzalni čistač. Jedan gen dao bi joj sposobnost da jede, i tako uklanja, naftne mrlje iz mora, drugi da apsorbuje ugljen-dioksid, treći da proizvodi bio-gorivo, ili vakcine i lekove...
Jezikom pozajmljenim od kompjutera, Venter o svom DNK govori kao o „operativnom sistemu“, koji je u stanju da (zasad) jednoćelijskim organizmima da svaku željenu funkciju. Baš kao što se, običnim mašinskim jezikom, programira sve što kompjuter treba da uradi.

PRELAZIMO NA ALGE
Sada kada smo naučili da napravimo veštački jednoćelijski organizam, za stvaranje hromozoma na osnovi milion-dva elemenata trebaće nam tri-četiri meseca - rekao je Kreg Venter na pitanje koliko će mu biti potrebno vremena da stvori druge oblike veštačkog života. - Ali, hoćemo da pređemo sa bakterija na alge, koje bi mogle da obavljaju još korisnije funkcije za čoveka.