Smrt vreba na skelama

PO ZVANIČNOJ „crnoj radničkoj hronici“, kažu u Sindikatu radnika građevinarstva i stambeno-komunalnih delatnosti RS, prošle godine na radnom mestu u Srpskoj poginula su tri građevinska radnika, dok ih je devet teško povređeno. Nezvanični podaci, kako tvrde sindikalci, govore da su povrede radnika u građevinarstvu Srpske - svakodnevna pojava.
- U građevinskim preduzećima gde radnici rade „na crno“, povrede na radnom mestu se kriju. Poslodavac i radnik nastoje da nađu neko zajedničko rešenje, koje često nije u interesu povređenog radnika - ističe Mile Ribić, predsednik Sindikata radnika građevinarstva i stambeno-komunalnih delatnosti RS.
Ribić kaže da neprijavljeni radnik nije osiguran, i nema pravo na besplatno lečenje, niti na naknadu za fizičko oštećenje koja često dovode i do trajnog invaliditeta. Prema njegovim rečima, loše ekonomsko-socijalno stanje radnika u Srpskoj „primorava radnike“ u građevinarstvu da rade bilo kako, samo da bi zaradili da prehrane porodice.
- Nadležni ograni bi morali da izvrše jači pritisak na poslodavce, kroz oštrije kazne, kako bi obezbedili zaštitu na radu zaposlenima i uticali na radnike da nose zaštitnu opremu - naglašava Ribić. On kaže da granski sindikat tokom ovog meseca održave seminare o rizicima i bezbednosti na radnom mestu širom RS za radnike u oblasti građevinarstva.
Prošlogodišnje kontrole pokazale su da više od 50 odsto preduzeća nije obezbedilo adekvatnu zaštitu na radu. Inspektori su lane za utvrđene nepravilinosti u oblasti zaštite na radu preduzeli 892 upravne mere, podneli dve krivične prijave i izrekli kazne u vrednosti od 250.653 KM. Glavni republički inspektor rada Radmila Puzić naglasila je će zato, u predstojećoj građevinskoj sezoni, inspektori pojačati kontrole rada i zaštite na radu na građevinama.
- Poslodavac je obavezan da za svako radno mesto izvrši procenu rizika i donese Akt o proceni rizika, koji sadrži opis procesa rada sa procenom rizika od povreda, ili oštećenja zdravlja, kao i mere za otklanjanje ili smanjenje rizika - kaže Puzićeva. - Međutim, pošto je ovo, kako kažu u inspekciji rada, novina u Zakonu, inspekcija je poslodavcima u poslednjim kontrolama „progledala kroz prste“.
Tehnički direktor GP „Vranica“ Banjaluka Nenad Stanišljević za „Novosti“ kaže da je osnovni problem u postojećem Zakonu o zaštiti na radu, što samo poslodavac plaća kaznu, ukoliko radnik ne nosi nabavljenu zaštitnu opremu i krši pravila zaštite u radnoj sredini.
- Novčanu kaznu mora da plati i nesavestan radnik, kako bi se naučio odgovornosti. Nije rešenje ni za jednu, ni za drugu stranu da se taj nemar tretira kao teža povreda radne obaveze i da poslodavac ima pravo da otpusti radnika - kaže Stanišljević i dodaje da je „Vranica“ izradila Akt o proceni rizika koji se primenjuje.
On je precizirao da kompletna zaštitna oprema za građevinskog radnika, od odela, zaštitne obuće, šlema, zaštitnih pojaseva i rukavica košta više od 500 KM, ali i da zaštitna oprema nije ista za sva radna mesta na građevini.

CRNA STATISTIKA
OD POSLEDICA pada sa skele, visoke 15 metara tokom izgradnje RTV doma RTRS u Banjaluci prošle godine preminuo je Dragan Petrović (46), radnik iz Beograda, a iste godine na leto usled pada sa skele stambenog objekta u Bijeljini poginuo je Damir Savanović (45), dok je na isti način teško povređen i radnik koji je radio na hotelu „Kardial“ u Tesliću. Tokom ove godine nisu zabeleženi smrtni slučajevi i povrede u građevinarstvu, jer građevinska sezona predstoji, a u drugim delatnostima, najviše šumarstvu i elektroprivredi, smrtno su stradala tri radnika, a povređeno devet.

PRIJAVA NESREĆE
U INSPEKCIJI rada kažu da je poslodavac dužan da nesreću na radu prijavi odmah, najkasnije u roku od 24 sata, nadležnoj inspekciji rada i policiji. Prijaviti se, kažu inspektori, mora i svaka opasna pojava, koja bi mogla da ugrozi zaštitu i zdravlje radnika. A ukoliko poslodavci ne ispoštuju odredbe o merama zaštite na radu prema Zakonu, predviđene kazne su u iznosu od 2.500 KM do 15.000 KM.