Janukovič zakočio NATO

MOSKVA
OD STALNOG DOPISNIKA

RUSKA Crnomorska flota zaustavila je dalji prodor NATO na Istok. Ako uskoro ukrajinski parlament ratifikuje dogovor koji su u Harkovu potpisali predsednici Viktor Janukovič i Dmitrij Medvedev o produženju boravka ruske flote na Krimu za još najmanje 25 godina, Ukrajina neće moći da postane članica NATO još najmanje tri decenije. Da bi Alijansa primila neku zemlju, naime, uslov je i da na njenoj teritoriji nema tuđih vojnih baza.
Da su zatajile zapadne obaveštajne službe, vidi se iz izjava američke državne sekretarke Hilari Klinton i generalnog sekretara NATO Andersa Fog Rasmusena, koji su prvo rekli da Rusija ne može da sprečava zemlje da se pridružuju NATO, da bi kasnije ublažili svoje izjave.
Hilari Klinton je rekla u Talinu da produženje boravka ruske flote na Krimu treba razumeti kao „balansirani pristup spoljne politike Ukrajine“. Ona je podsetila da je Janukovič posle pobede na izborima prvo posetio Brisel, pa tek onda Moskvu. Dodala je da i Vašington želi dobre odnose s Moskvom.
Prvi čovek NATO Rasmusen je izjavio da dogovor iz Harkova neće uticati na odnose Ukrajine i NATO. Sada u Briselu tvrde da su i Rusija i Ukrajina - partneri Severnoatlantskog pakta.
Ovakve izjave Hilari Klinton i Andersa Fog Rasmusena idu u prilog Viktoru Janukoviču i ukrajinskim vlastima pred raspravu o ratifikaciji sporazuma.
U Moskvi razmišljaju sasvim suprotno od Vašingtona. Član ruske Dume iz vladajuće partije Jedinstvena Rusija Konstantin Zatulin izjavio je za „Novosti“ da više nije sporno da Ukrajina neće postati članica NATO.
- U narednih skoro 40 godina Crnomorska flota ostaje na Krimu, pa priča o ulasku Ukrajine u NATO nije više aktuelna. Slikovito rečeno, NATO je ostao bez „velikog trofeja“, jer im je veoma bilo stalo da baš Ukrajinu prime u članstvo i da dođu Rusiji na granicu - kaže Zatulin. - Kada je o Gruziji reč,
NATO bi s njom dobio samo glavobolje. U Briselu su svesni da gruzijski predsednik Mihail Sakašvili želi da uz pomoć NATO vrati Južnu Osetiju i Abhaziju, a to bi bila opasna avantura.
Ovaj naš sagovornik, inače direktor Instituta za proučavanje Zajednice nezavisnih država (bivših sovjetskih republika), uveren je da predsednik Janukovič ima dovoljan broj glasova u Vrhovnoj radi da ratifikuje postignuti dogovor.
- To što pristalice Julije Timošenko prete da će blokirati govornicu, samo potvrđuje da nemaju dovoljno glasova. Juliji, bivšem predsedniku Viktoru Juščenku i bišem predsedniku Rade Arseniju Jacenjuku jedino ostaje da se međusobno takmiče i dokazuju ko je veći ukrajinski nacionalista - kaže za „Novosti“ Konstantin Zatulin.
Ako se zaista Rusija i Ukrajina ekonomski integrišu, realno će se umanjiti šanse onih koji su planirali da najvećoj slovenskoj zemlji naprave „raketnu potkovicu“. Izvesno je da će se zategnuti odnosi s Belorusijom u bližoj budućnosti normalizovati, jer tamošnji predsednik Lukašenko ionako kaže da je to „isti narod“. Tri baltičke države u Rusiji ne doživljavaju kao realnu opasnost.
Prema profesoru Borisu Šmeljovu, oni koji su godinama igrali na „antirusku kartu“ u Ukrajini su poraženi, i najmanje narednih pet-šest godina tema prijema ove zemlje u NATO neće biti aktuelna.
Šmeljov, predavač na Diplomatskoj akademiji, u razgovoru za „Novosti“, kaže da Rusija i Ukrajina polako postaju tandem, pa će zajedno voditi i politiku saradnje sa NATO.
- Sada u Briselu, čak, govore i o mogućnosti da Rusija bude primljena u
NATO, ali, sve je to testiranje pozicija. Predsednik Janukovič je svestan da većina Ukrajinaca želi normalizaciju odnosa s Rusijom i da je protiv ulaska u NATO.
Period od „pet-šest godina“, koliko će, prema Šmeljovu, prijem Ukrajine u NATO biti sklonjen sa „dnevnog reda“, neki drugi ruski stručnjaci procenjuju na - čak 30 godina...
- Nisu dobre prognoze na 30 godina, jer živimo u svetu koji se brzo menja. Možda za 30 godina i ne bude NATO - kaže Šmeljov.
Svi ozbiljni ekonomisti savetovali su Janukoviču da se okrene Rusiji, nastavlja Boris Šmeljov.
- Ukrajini je, objektivno, pretio bankrot. Kredite su od MMF mogli da dobiju uz još veće stezanje kaiša, što bi izazvalo nezadovoljstvo penzionera i drugih siromašnih slojeva stanovništva. U politici nema ničega besplatnog, pa je za jeftin gas Janukovič morao da napravi ustupak na Krimu. Naruku mu je išlo i što istraživanja pokazuju da je narod za ostanak Crnomorske flote, koja tamo troši novac, pa od toga Ukrajina ima koristi. Bivši predsednik Juščenko je sve to znao, ali je njega manje interesovala ekonomija, a više politički sukob s Moskvom, jer je mislio da će se tako lakše približiti SAD i ući u EU. Sada će zaživeti saradnja u mnogim privrednim granama, od čega će obe zemlje imati koristi.
Na naše pitanje - može li se dogoditi da NATO, „iz osvete Rusiji“ na brzinu primi Gruziju u svoj savez, Šmeljov odgovara:
- U Vašingtonu žele da poboljšaju odnose s Moskvom i sigurno im se ne isplati da primaju Gruziju u NATO, jer bi to ponovo zaoštrilo situaciju. Sve dok Sakašvili vlada Gruzijom, nema nikakvih šansi da ona uđe u NATO.
Posle avionske katastrofe kod Smolenska čuju se i novi tonovi između Moskve i Varšave.
- Posle svega šta su nedavno rekli Putin i Medvedev, teško da će iko u Poljskoj ubrzo početi da napada Rusiju. U suštini, međutim, situacija se neće bitno promeniti, jer su geopolitičke pozicije ostale iste. Poljska za Rusiju objektivno nije toliko važna, da bi se trošila velika energija za poboljšanje odnosa. Vlasti u Poljskoj svoju zemlju pozicioniraju kao izuzetno važnu državu u Evropi. Oni tvrde da je Poljska „faktor stabilnosti u istočnoj Evropi“. Nije im u interesu da Rusija ima odlične odnose sa Nemačkom, Francuskom... Poljake posebno iritira sve bolja saradnja sa Berlinom. Zato Poljska smatra da ona treba da bude najverniji saveznik Vašingtona u Evropi, a, sa druge strane, Amerika da bude njen glavni zaštitnik. Ako, dakle, Rusija bude imala bolje odnose sa SAD, i Poljska će morati da se okrene saradnji sa Moskvom. Za Rusiju je bitno da ne pogoršava odnose sa Varšavom, a vreme će učiniti svoje, pa će se i broj spornih pitanja smanjivati - ocenjuje za „Novosti“ profesor Boris Šmeljov.

FLOTA IZ VELIKE “BARE“
RUSKA Crnomorska flota sada ima više simbolički i emocionalni nego vojno - strateški značaj. Tek treba izgraditi nove brodove, jer su mnogi postojeći dotrajali - nedavno je saopšteno da će nekoliko velikih morati na rezanje. Nije tajna da sada Turska ima znatno jaču vojnu flotu u Crnom moru od Rusije. Ukrajina i nema ozbiljniju mornaricu, a poslednju podmornicu je prodala pre nekoliko godina.
Veliki hendikep Crnomorske flote je što se nalazi u zatvorenom moru, čije „ključeve“ drže zemlje članice NATO. Da bi brodovi ušli u Sredozemlje, moraju da prođu tesnace koje kontroliše Turska, a zatim i pored grčke obale. Mnogi ruski vojni eksperti zato Crno more nazivaju „barom“. Osim toga, mnogi tvrde da je razvoj raketnog oružja i avijacije smanjio značaj ratnih brodova.

GLOBALNA ULOGA ALIJANSE
VIŠE od dve decenije posle pada Berlinskog zida, nada da će Rusija, SAD i Evropa otvoriti novu eru saradnje nije se još ostvarila. Između Evrope i Amerike postoje tenzije oko Avganistana, a Moskva kao pretnju doživljava širenje Alijanse.
Osnovan pre 61 godine zbog straha od sovjetske invazije na zapad Evrope, NATO u aktuelnim okolnostima užurbano traga za novim strateškim konceptom, koji bi trebalo da predstavi u novembru u Lisabonu.
- Napad regularne armije zemlje izvan NATO na Severnu Ameriku ili Evropu nije verovatan. Umesto toga, Alijansa mora da se suprotstavi nizu drugih pretnji, od terorizma i neširenja nuklearnog oružja, do piraterije, sajber-napada i uništenja puteva za snabdevanje energijom - ističe se u izveštaju o budućnosti NATO uticajnog američkog Saveta za spoljne odnose.
Razmatra se, stoga, mogućnost partnerstava NATO izvan Evrope, posebno sa Australijom, Novim Zelandom, Japanom. Posebno mesto se, ipak, pridaje većoj saradnji NATO sa Evropskom unijom, kao i popravljanju odnosa sa Rusijom.
U tom kontekstu, konstatuje se da se pitanje članstva Ukrajine i Gruzije u NATO, uprkos politici „otvorenih vrata Alijanse“, neće skoro naći na dnevnom redu. (D. D. S.)