“Plantaže“ povukle nogu

 BAR - Površine pod vinogradima u Crnoj Gori se kontinuirano uvećavaju i prema procenama stručnjaka danas zauzimaju oko 4.000 hektara, dok se kapaciteti u produkciji vina kreću, zavisno od godine, prosečno 26 miliona litara.
U privatnom sektoru raste interesovanje za gajenje vinove loze.
- Među velikim brojem faktora koji su oblikovali današnje stanje u vinogradarskom regionu, „Plantaže“ predstavljaju najznačajniji. Njihov uspeh delovao je zarazno, tako da se „virus“ postepeno širio i na manje proizvođače - ocenjuje, za „Novosti“, doktor biotehničkih nauka - oblast agronomije Svetozar Savić. - Utrka je počela, uglavnom među crnim vinima. Interesovanje za zasnivanje novih vinograda i nabavka loznih kalemova najbolje ukazuje na motivisanost samih vinogradara.
Samo u prethodnih pet godina zasađeno je više od pola miliona kalemova vinove loze koje je Ministarstvo poljoprivrede, pod veoma povoljnim uslovima, podelilo proizvođačima. Poslednjih godina, zavisno od zahteva malih proizvođača, podeli se od 80.000 do 200.000 kalemova. Kalemovi se uglavnom nabavljaju iz Srbije i Crne Gore. Takođe je značajno da se grade i privatni vinski podrumi značajnih kapaciteta, čiji kvalitet je zavidan.
Crnogorski Zakon o vinu dozvoljava uvoz grožđa što je uzrokovalo dosta oprečnih komentara. Naime, da je zabranjen uvoz, po ubeđenju dr Svetozara Savića, to bi stvorilo uverenje da je crnogorsko vino najbolje. Konkuretnost, koja obično rađa kvalitet, bila bi na lošijem nivou.
Takođe, Ministarstvo poljoprivrede se rukovodilo i preporukama STO koja upućuje na slobodnu trgovinu među zemljama članicama, kao i direktivama Evropske unije.
- Ukoliko želite da ste deo Evrope, morate poštovati i njihova pravila, a za nas je najvažnije da regulativom i kvalitetom omogućimo da najbolji budu u vrhu - dodaje dr Savić.

ZAŠTITA DOMAĆIH PROIZVOĐAČA
DR SaviĆ pojašnjava da onaj ko uvozi grožđe za proizvodnju vina ne može na svojoj etiketi da ima naziv kvalitetnog ili vrhunskog vina, već samo stonog. Na taj način zaštićeni su domaći proizvođači grožđa koji mogu da zaštite oznaku geografskog porekla i ispišu naziv vrhunskog vina na etiketi ukoliko to, zaista, kvalitetom zasluže.
U Crnoj Gori ima šest sertifikovanih degustatora koji kao komisija odobravaju konačni kvalitet vina pre puštanja u promet.