Živeće i ko nema da plati

PUNO značenje izreke da zdravlje nema cenu Amerikanci osećaju na poseban način. Razboleti se u Americi za milione nesrećnika bez zdravstvenog osiguranja nosi paklenu dilemu - lečiti se uz uvlačenje u vrtlog beskrajne otplate dugova, merene hiljadama dolara i za banalnu intervenciju, ili prepustiti se Božjoj volji.
Paradoks da u najmoćnijoj zemlji sveta u kojoj medicina cveta, nema besplatnih lekarskih usluga, pa čovek može pre da umre, nego da se izleči, ako nema novca, sada je na pragu razrešenja. Predsednik SAD Barak Obama bi potpisom na zakon o reformi zdravstvenog osiguranja, kada tekst usaglase oba doma američkog Kongresa, trebalo da ispuni predizborno obećanje o kvalitetnoj zdravstvenoj zaštiti za sve Amerikance.
- Ovo je predlog zakona koji će obezbediti stabilnost i sigurnost Amerikancima sa osiguranjem, izbor kvalitetnog osiguranja onima koji ga nemaju i smanjiti zdravstvene troškove porodicama i preduzećima - objašnjava američki predsednik.
Trenutno postoji raširen sistem zdravstvene zaštite posredstvom osiguravajućih kompanija, ali pacijenti moraju dobar deo troškova za medicinsku zaštutu da plaćaju iz vlastitih džepova. Vrednost medicinske polise u SAD, u proseku, dostiže tri hiljade dolara godišnje po osobi. Približno šestina žitelja zemlje, međutim, nije u stanju da koristi te usluge i ostaje van sistema zdravstenog osiguranja.
Zakon, za čije sprovođenje će u narednoj deceniji biti potrebno oko hiljadu milijardi dolara, trebalo bi da reši problem 30 do 47 miliona Amerikanaca bez zdravstvenog osiguranja.
Protivnici zakona, međutim, smatraju da je predložena reforma udar na američke slobode i radna mesta i da predstavlja mešanje vlade u zdravstvo. Bitka zbog zdravstvene reforme, oštro podeljena po partijskoj liniji, sa demokratama „za“ i republikancima „protiv“, tokom proteklih godinu dana bila je stoga najžešće američko unutrašnje pitanje i donekle doprinela padu popularnosti Baraka Obame.
Jedna od najspornijih tačaka je način da se obezbedi novac za reformu u vreme kada je američka privreda tek počela da se oporavlja od krize, a stopa nezaposlenosti dostigla 10,2 odsto, najviše od početka osamdesetih godina. Prema predlogu usvojenom u Predstavničkom domu, novac bi trebalo pribaviti dodatnim oporezivanjem porodica koje zarađuju više od milion dolara godišnje. Za razliku od toga, predlog Senata je da se novac pribavi novim porezima na skupe programe osiguranja.
Predstavnički dom zalaže se za uvođenje državnog zdravstvenog osiguranja, po uzoru na većinu evropskih zemalja. Senat je, međutim, za to da u Americi zdravstveno osiguranje i dalje obezbeđuju samo privatna osiguravajuća društva. Senat i Predstavnički dom imaju različito mišljenje o tome kakav državni program osiguranja treba da bude ponuđen na tržištu, gde bi ga kupovala mala preduzeća i ljudi kojima poslodavci ne obezbeđuju osiguranje.
Troškovi i činjenica da bi zdravstveno osiguranje dobile i osobe koje se u SAD nalaze ilegalno, jedan je od glavnih razloga za protivljenje republikanaca reformi. I oni ne odustaju, najavljujući protivljenje reformi u Kongresu - do poslednjeg daha.

NOVA PRAVILA IGRE
REFORMA bi trebalo znatno da zaoštri pravila igre u radu osiguravajućih kompanija koje se bave zdravstvenim uslugama. Ukoliko se usvoji novi zakon, osiguravajuće kompanije neće moći kao do sada da menjaju uslove pod kojima daju zdravstvene polise, u zavisnosti od tekućih prilika. Na primer, neće moći da isključe nekog iz osiguranja kada se razboli. Amerikanci će ubuduće, prema predlogu zakona, moći da ostanu bez zdravstvene polise jedino ako izgube ili promene posao.