Predsednik voli Srbe

 PARIZ
OD STALNOG DOPISNIKA

MAŠTOM začinjena ljubavna storija između bivšeg francuskog predsednika Valeri Žiskar d’Estena i britanske princeze Dajane delom je zadirala i u političke teme, a jedna od njih, veoma važna, ticala se i Srbije i Kosova. Princeza nije volela Srbe, predsednik jeste, a šef države je, zbog toga, u romanu, sebe smestio i na nišan atentatora!
- Zna li se zbog čega su hteli da te ubiju? - pitala je princeza.
- Da, ubica je uhvaćen. Reč je o žitelju Kosova. Objasnio je u istrazi da ja podržavam zahtev Srbije da zadrži specijalni status za deo Kosova u kojem su Srbi u većini, što je tačno - odgovorio je predsednik svojoj ljubavnici.
- Zbog čega podržavaš Srbiju? Srbi su se ponašali kao banditi u Bosni. General koji je komandovao našim snagama ispričao mi je strahote! - sasula je Dajana, alijas Patricija, Žiskaru, alijas Anriju, svoje razloge zbog kojih ne voli Srbe.
- Ne podržavam ja specijalno Srbiju. Podržavam prava ljudi. Srbi, koji su živeli na Kosovu pre turskih osvajanja, imaju pravo da se priznaju njihov identitet i njihova religija. To su pravoslavni hrišćani - nije se dao predsednik.
Da bi bila ubedljiva u ovoj ljubavno-političkoj storiji, britanska princeza se “uspravila na divanu, kao da je želela da pronađe uporište za kontradiktornu debatu”.
- To nije razlog da se Kosovo raskomada. To ne znači da odobravam gest tvog atentatora. Strašno je to želeti ubiti! - “objasnila” je princeza Patricija predsedniku Anriju, dok su joj se oči zamaglile.
Knjiga Valeri Žiskara d’Estena izazvala je mnogo pažnje u francuskoj javnosti ovih dana, zbog potpuno neočekivanog iznošenja na svetlo dana ljubavne veze između izmišljene princeze Patricije od Velsa i nepostojećeg francuskog predsednika Žaka Anrija Lambertija. Sam D’Esten, francuski akademik, i nekadašnji šef države, objasnio je da je reč o pokojnoj princezi Dajani i “održanom obećanju”, što je i naveo u posveti.
Iako je ovaj dijalog sigurno izmišljen, pošto je Dajana poginula pre nego što je Kosovo dospelo u žižu svetske javnosti, knjiga je, ipak, pisana predsednikovom rukom.