Muzika kao droga

RUSIJA je gotovo batalila klasične biljne i sintetičke droge i prešla na novu, višu fazu - numeričke narkotike, zapravo specijalnu, binauralnu muziku. Nadležne službe, koje su tek nedavno uočile pojavu, beleže alarmantno povećanje audionarkomana. Reč je o posebnim melodijama sa određenom učestalošću zvuka, koje deluju na mozak kao i uobičajene droge.
Dejstvo, kažu upućeni, identično je delovanju klasičnih narkotika, a ima nebrojeno mnogo prednosti za zavisnike. Pre svega, nabavlja se iz fotelje - putem Interneta, jednostavnim "skidanjem" odgovarajućih melodija i plaćanjem kreditnim karticama. Koštaju mnogo manje od "doza" hašiša, kokaina, ekstazija i drugih a njihovo korišćenje i distribucija (još) ne podleže krivičnom gonjenju!
Pod nazivom "numerički narkotici" na internet sajtovima se kriju melodije koje na osnovu takozvanih binauralnih talasa, koji deluju bez obzira na frekvenciju, pod uslovom da je razlika između 56 i 58 herca, stimulišu ljudski mozak kada se na glavu stave stereo slušalice. Princip je da levo i desno uho dobijaju zvuke različite učestalosti, koje na mozak deluju kao sve do sada poznate droge. Zato su i dobili naziv - binauralni.
Njihovo dejstvo otkrio je 1839. Nemac Henrih Vilhelm Dove. Do nedavno, njihov "ritam" korišćen je u laboratorijama samo za meditaciju, poboljšavanje pamćenja, opuštanje i, ponekad, za opskurne obrede sekti. Pojedini "stručnjaci" tvrdili su da pomoću njih mogu da poboljšaju produktivnost, zdravstveno stanje i učine snove lepšima. Sve dok ih nisu otkrili novi narkodileri.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Rusije brzo je reagovalo i uvrstilo audionarkotike u spisak droga, ali i najnoviji vid internet prevara. Ruski naučni instituti su brzo reagovali i ispitali razliku između dejstvo zvuka na mozak i klasičnih narkotika. Dmitrij Mirošnikov, naučni saradnik Instituta eksperimentalne medicine Ruske akademije nauka, kaže:
- Podjednako su opasni i u istoj meri, kao i klasične droge, remete normalan rad mozga. Ljudski mozak, čiju smo aktivnost merili klasičnim encefalogramom, prosto poludi pod dejstvom te muzike.
Ima i suprotnih mišljenja. Rukovodilac odeljenja za fiziologiju čuvenog moskovskog instituta "I. P. Pavlov" Viktor Klimenko je izjavio ruskim medijima da "posle pažljivih ispitivanja nije utvrđeno da audiodroge bitnije utiču na rad mozga"...      

DEJSTVO ODREĐUJE CENU
INTERNET sajtovi, posebno namenjeni u ovom trenutku Rusiji, preplavljeni su ponudama za prodaju "bezopasnih audionarkotika". "Muzička doza" može da se pazari, u zavisnosti od željenog dejstva, od šest do 100 rubalja (0,70 do dva evra). Zavisnici biraju efekat muzičke droge: orgazam, višestruki orgazam, dejstvo alkohola, nikotina, adrenalina, "približavanje Bogu", ali i simulaciju dejstva oko 200 do sada poznatih prirodnih i sintetičkih narkotika.