Zašto jedan sveštenik iz Ulma ne ferma državni praznik „Dan primirja“ ?

ŠTUTGART Srbi su, nažalost, duže od stotinu godina, svoje živote ostavljali i po Nemačkoj. Neki su dobrovoljno došli na rad u zemlju Germana i tu završili svoj životni put, a mnogi su u prošlosti prisilno dovođeni u nemačko ropstvo gde su skončali svoje živote. Kao i 142 sužnja, naših sunarodnika - ratnika, koji su bili zarobljeni u Velikom ratu. Njih je austrougarska komanda, kao i mnoge druge zarobljenike, „velikodušno“ za prisilni rad prepustila Nemačkoj. Doterani su u zloglasni logor Kuberg –„Kravlje brdo“ u nemački grad Ulm gde su iznureni teškim radom i bolestima, pomrli.

Naravno da spomenik srpskim vojnicima u Ulmu, koji su pripadali Drinskoj, Moravskoj i Timočkoj diviziji, nije podigla ondašnja Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, kasnije Jugoslavija, a nije ga, kao i posle 1945.godine novonastala, komunistička Jugoslavija, ni održavala. Spomenik su, ubrzo posle završetka Velikog rata, podigli njihovi preživeli ratni drugovi od svojih skromnih priloga.

Prohujalo vreme, pa i početak Drugog svetskog rata i nastanak novog poretka u Jugoslaviji čije je rukovodstvo želelo da cela, tzv. „Nova istorija“ krene od dana ustanka protiv okupatora 7. jula 1941. godine učinilo je svoje- spomenik je bio pao u skoro potpuni zaborav!

Ne samo kod nas, nego i kod Nemaca jer se o spomeniku na Internetu teško može naći neki opširniji podatak. Danas je spomenik dosta zapušten, izgleda ružno i potrebna je veća stručna restauracija. Preduzeće porodice Lukić iz Štutgarta je već dva puta svojim specijalnim mašinama na molbu Konzulata besplatno čistilo zaprljanost spomenika. Otklonjena je narasla mahovina ali sve to nije dovoljno da se on spasi od daljeg propadanja. Sa kamena –peščara morale bi da se restauracijom otklone bezbrojne ružne svetle mrlje i vrati svetla boja kamenu.

Pročitajte još - Štutgartski srpski klub „Kozara“ proslavio 40 godina postojanja

Doduše, za spomenik srpskim vojnicima- zarobljenicima, znao je i po koji Nemac, kao npr. izvesni gospodin Rajhle, oženjen Srpkinjom Desankom. Suprug joj je prilikom posete Glavnog groblja u Ulmu na parceli vojničkog dela pokazao spomenik. Bilo je to daleke 1946 ili 1947. godine. Desanka je u Nemačku došla sa oko 20 godina, odmah posle završetka Drugog svetskog rata. Kao jedina Srpkinja povremeno je obilazila spomenik. U ono poslehitlerovsko vreme je veoma malo Srba živelo u Ulmu i okolini.

Na toj parceli je sahranjeno, zajedno sa preminulim Srbima, ukupno 2.153 u zatočeništvu pomrlih vojnika, najviše zarobljenih Rusa. Veliki spomenik ruskoj braći je odmah tu, nadomak mesta gde su pokopani njihovi srpski saborci. Taj se spomenik, za razliku od spomenika Srbima, lepo održava.

Petnaestak godina po osnivanju Srpske pravoslavne crkve u Štutgartu koja postoji duže od 45 godina, gospođa Rajhle je dojavila svešteniku Slobodanu Miljeviću svoje “otkriće” spomenika. Od tada su štutgartski sveštenici sa vernicima iz Ulma i Štutgarta, o jesenjim zadušnicama redovno posećivali spomenik. Dosta kasnije su se tim posetama pridružili konzuli Generalnog konzulata Republike Srbije iz Štutgarta, na čijem se konzularnom području on nalazi. Nakon osnivanja Srpske crkve u Ulmu organizovanje parastosa za preminule vojnike preuzeo je tamošnji sveštenik.

Nažalost zajednička poseta predstavnika države, crkve i vernika o parastosima za srpske vojnike u Ulmu je naprasno prestala, čim je proglašen državni praznik „Dan primirja u Prvom svetskom ratu“ koji se obeležava 11. novembra u 11 časova. Konzularni službenici po propisima države spomenik obilaze o zvaničnom prazniku ali tamošnji sveštenik to ne želi- on tera po svome. Parastose ne održava na zvanični praznik Srbije nego na neki crkveni praznik ili pak nedelju - dve dana kasnije, već prema sopstvenom nahođenju ili prema svom slobodnom vremenu.

Ove godine pomen srpskim vojnicima nije održan ni na Miholjske zadušnice 6. oktobra, ni na Mitrovske zadušnice 3. novembra već u nedelju 18. novembra!

-Zar nije moglo bar ovaj put kao ranije, da se to uradi zajedno sa predstavnicima države Srbije ne na crkveni praznik, nego na dan državnog praznika, na stogodišnjicu obustave krvavog rata - pitalo nas je više Srba. Baš na stogodišnjicu primirja, sveštenik je mogao da popusti i da se dogovori sa Konzulatom o zajedničkoj poseti spomeniku. Ali iz Ulma se ništa nije čulo, osim upućenog nezvaničnog zahteva ne preko Konzulata nego po privatnoj liniji, da se na crkveni pomen 18. novembra pozovu učenici, njihovi roditelji i nastavnici Srpske dopunske škole iz Štutgarta. Verovatno zato, da bi pomenuti sveštenik imao masovni izlazak na groblje- rekli su nam naši sagovornici.

Pročitajte još - SRPSKE PORODICE U ŠTUTGARTU: Vreme proticalo baš kao brza Morava

-Čudno da je sveštenik Lj. Z. tražio dolazak učenika iz Štutgarta u Ulm, iz, kako ju je on ranije nazivao „državne škole“, a istu tu školu je svojevremeno u Ulmu uništio- reče nam majka jednog bivšeg učenika Srpske škole u Ulmu.

-Pop je školu privatizovao a nastavu vodi žena nepoznatih kvalifikacija koja je, kako se priča, izuzetno bliska tom svešteniku -ljuti se naša sagovornica.

Učenici te zaista postojeće „privatne škole“, rekao nam je generalni konzul Srbije Božidar Vučurović, ne mogu da dobiju validna svedočanstva koja bi im eventualno omogućila nastavak školovanja u Srbiji ili Republici Srpskoj. Ne postoji ni mogućnost da u nemačkim školama npr. umesto nekog stranog jezika kao engleski ili francuski, pred nastavnicima Srpske dopunske škole, u cilju popravljanja proseka ocena koji je važan za nastavak daljeg obrazovanja, naši đaci polažu srpski jezik! Konzul Vučurović kaže da on još uvek ne može da shvati kako je taj sveštenik svojevremeno uspeo i iz kojih pobuda je to učinio, da iz zvanične srpske škole koja je besplatna i koju vode provereni, visokoobrazovani nastavnici, prebaci toliko učenika u jednu nepriznatu školu koji roditelji moraju čak i da plaćaju! Verovatno se tim novcem plaća sveštenikova prijateljica!

Miloje Rakić iz okoline Ulma nam reče da je sve ovo što sveštenik radi podseća na onu čuvenu izreku- „država u klin a on, valjda iz nekog inata, u ploču“!

Predstavnik države, generelni konzul Božidar Vučurović je na Dan primirja, po propisima države, položio venac Republike Srbije na spomenik srpskim ratnicima 11 novembra u 11 časova. Tako je država Srbija i bez sveštenika iz Ulma koga zajednički nastup države i crkve sa vernicima na polaganju venca Republike Srbije očigledno ne interesuje previše, odala počast kada je trebala i gde je trebala!

Konzul se ni po službenoj dužnosti nije usprotivio odlasku nastavnika i učenika iz Štutgarta na parastos u Ulm, iako je to mogao jer naša škola spada baš u njegovu nadležnost. Rekao je da je bolje da deca ipak vide taj spomenik, ma u kakvom stanju on bio.

O izbegavanju saradnje sveštenika i njegovom ukidanju “državne škole” pre nekoliko godina i vraćanje u sistem Dopunskih škola Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, biće sigurno još reči na nekom drugom nivou- rekao nam je konzul Vučurović.

Svečanije i dostojanstvenije bi izgledalo polaganje venca da se bar na stogodišnjicu potpisivanja primirja kojim je okončan Prvi svetski rat, pored spomenika uz generalnog konzula, pojavio sveštenik iz Ulma, makar sa nekoliko parohijana! Tim pre što su ljudi imali vremena jer je 11 novembar ove godine pao na neradnu nedelju. Dolazak učenika i nastavnika iz Štutgarta na praznik države Srbije je mogao samo da ulepša taj čin!