Pisati o najpriznatijem srpskom naučniku i menadžeru u Nemačkoj i šire, prof. dr Dejanu Iliću, nije nimalo lako. Mnogo toga je već napisano ili poslednjih nekoliko godina rečeno na brojnim naučnim skupovima u zemlji i inostranstvu. Ipak, rado se prisećam prvog kontakta kada sam zamolio Dejana Ilića da prihvati razgovor sa tadašnjim urednikom među Srbima kultne emisije RTS „Srbi u svetu“, Aleksandrom Vlajkovićem. Primio nas je u fabrici mikrobaterija „Varta“ u Elvangenu, nekih stotinak kilometara udaljenom od Štutgarta.


Posebno je naglasio da razgovor rado prihvata ali da on ne želi neku veliku TV „reklamu“.


PROČITAJTE JOŠ: Srbi u Štutgartu: I humanitarni rad i krsna slava


- Naučnici i industrijalci širom sveta znaju ko sam, znaju koje naučno-tehničke napretke je postigla „Varta“ od kada sam došao na mesto šefa istraživačkog odelenja. Danas sam, kao što znate, generalni direktor tog preduzeća – rekao nam je profesor dr Dejan Ilić.


Dejan Ilić dobija nagradu za Privrednika godine u Nemačkoj


Pokazao nam je u to vreme najmoderniji, potpuno robotizovan proizvodni pogon mikrobaterija na svetu koji je on planirao i izgradio. Odmah nam je dokazao da je pravi Srbin. Ne zbog srpske zastave pored nemačke na pisaćem stolu u svojoj kancelariji, nego zbog tipične srpske osobine da se ponekad mora plivati i uzvodno, ili jurišati protiv oluje, često i pravog orkana, koji svom silinom šiba u prsa. Razgovor, planiran da traje samo jedan sat, odužio se na skoro 6 sati, uključujući i večeru u jednom prelepom restoranu u Elvangenu.


Zašto su Nemačka, Evropa i svet počeli da se dive našem Srbinu? Jednostavno zato što se on kao već poznati naučnik prihvatio u to vreme neizvesnog menadžerskog posla i mimo svih preporuka ekonomista i drugih stručnjaka, u vreme najveće dislokacije nemačkih pogona u tzv. države sa „mini platama“ odlučio da Vartin pogon sa preko 500 radnika 1997.g. vrati iz dalekog Singapura u Elvangen. Protivnici su se radovali misleći da će propasti i „Varta“ i Dejan Ilić, ali su se grdno prevarili. Ilićev koncept organizacije proizvodnje je dokazao da je i pored veoma visokih plata, u novom Vartinom pogonu proizvodnja čak do 25 odsto bila jeftinija nego svojevremeno u Singapuru! To je bila velika poslovna pobeda. Došla je posle bezbrojnih ranijih pobeda na naučno-istraživačkom polju.


Dejan Ilić u Varti


Taj uspeh mu je doneo i nekoliko veoma prestižnih nagrada, 2005. g. on lično dobija titulu menadžera godine u Nemačkoj, a 2006.g. firma Varta biva proglašena za najbolju fabriku. 2007.g. dr Ilić ponovo za svoje brojne patente i nove razvoje baterija, dobija retko dodeljivanu „Nagradu nemačke privrede za inovacije“. Inače, lista nagrada je veoma dugačka i počinje prvim priznanjem iz 1993.g. Dodeljena mu je „Nagrada nemačke privrede“ za pronalazak nikel-metalhidratne baterijske ćelije, a posle dugačke liste od oko 18 nemačkih i svetskih nagrada i priznanja, završava se „Oskarom za tehniku“ američke Akademije za filmsku umetnost iz 2009. g. Dobijena je za specijalnu studijsku rasvetu firme ARRI iz Minhena kojom je posle rada u Varti, rukovodio prof. dr Dejan Ilić.


PROČITAJTE JOŠ: Šarčević: Očuvanje srpskog jezika, kulture i tradicije u dijaspori


Zbog priče o začetku poznanstva i potonjeg prijateljstva sa profesorom Ilićem, gotovo zaboravismo da priču krenemo često tipičnim redosledom. One, uglavnom, počinju navodima kada je neko i gde rođen, koje škole je završio itd. Hajde da udovoljimo i tom klišeu. Dejan Ilić je rođen 27. jula 1957. u Smederevskoj Palanci, kojoj je pripadalo selo Selevac u kom je tada živela porodica Ilić. Tu je Dejanov otac bio učitelj. Posle srednje škole, Dejan je sa odličnim uspehom završio studije Fizičke hemije na Beogradskom univerzitetu.



Poslediplomske, magistarske studije završava u Francuskoj, a doktorira 1985. godine na prestižnom Univerzitetu u Drezdenu – Istočna Nemačka. Sa 28 godina postaje tada najmlađi jugoslovenski doktor nauka!


Rekao nam je da se manje više slučajno otisnuo u svet. Njegov profesor na fkultetu u Beogradu je za put na doktorske studije u tadašnju Istočnu Nemačku već bio odabrao drugog diplomca. Ali, sudbina je htela da na doktorske studije krene Dejan Ilić jer je predviđeni doktorant bio slomio nogu!


Dejan nam kaže da se veoma teško odlučio na taj put i rastanak od najbliže porodice. Osim toga, on nije znao ni reč nemačkog jezika. Posle dosta bezbrižnog studentskog života u Beogradu i čestog momačkog bitisanja u rodnom Selevcu i obližnjem Smederevu i bavljenjem odbojkom, Dejan se našao u novoj sredini bez novca, bez znanja jezika i bez prijatelja i poznanika. Kaže da bi preživeo, morao je da noću vozi taksi, spavao je kod nekog evangelističkog sveštenika u crkvi, učio je polako nemački jezik ali je i napredovao u svom naučnom sazrevanju. -Valjda se u meni probudio genetski uslovljen srpski inat i želja da dokažem da mogu da i pod najtežim uslovima postignem više od drugih- nastavio je svoju priču Dejan Ilić.




Iz Drezdena datira i njegovo poznanstvo sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, takođe doktorom fizičke hemije. 2002. godine Dejan habilitira u Gracu i tako stiče pravo da kao profesor predaje na svetskim univerzitetima. 1987. g. Ilić dolazi u Vartu AD na mesto šefa istraživačkog i razvojnog odeljenja. Tu nastavlja svoj naučno-istraživački rad, započet još na univerzitetu Drezden na polju elektrohemijskih reakcija litijuma i oksida metala.

Rezultati su poznati: Razvoj Varte je krenuo u novom pravcu, ređaju se patenti jedan za drugim. Plodonosni istraživački rad profesora Ilića zabeležen je u preko 600 patenata širom globusa. Svet je dobio visokokapacitetne litijumske baterije koje su revolucionirale mnoge portabl elektronske uređaje – od mobilnih telefona koji su postali daleko lakši, do portabl kompjutera, poznatih kao laptop. Čitav niz najpoznatijih svetskih koncerna – od Tošibe, Epla, Sonija, Sanio, Filipsa, pa do Simensa i IBM i mnogih drugih, sarađivali su sa prof. dr Ilićem i Vartom. On lično sarađuje sa najpoznatijim svetskim naučnicima i razmenjuje naučna iskustva kao npr. sa prof. dr Alenom Higerom, dobitnikom Nobela za hemiju 2000. godine.


PROČITAJTE JOŠ: Mogućnosti srpskih studenata u Nemačkoj


Za svetski čuveni Epl na zahtev legendarnog, nažalost rano preminulog suosnivača firme Džobsa, Ilić i njegova Varta su prozveli i kasnije u milionskim tiražima prodavali specijalnu bateriju za njihove portabl računare. Sarađuje i sa brojnim poznatim evropskim istraživačkim institutima. Dejan Ilić je kao svojevremeno jedini Srbin, član Njujorške akademije hemičara. Varta je postala, zahvaljujući naučnim radovima profesora Ilića i pod njegovim rukovođenjem, vodeći svetski proizvođač tzv. polimernih baterija.


Još 2000. godine, već tada poznato ime u svetu nauke, Ilić postaje vanredni profesor na univerzitetima u Nju Džersiju, Gracu, Medonu i Beogradu, gde drži uvek zapažena predavanja. Ujedno je, kako je govorio, postao i odličan poznavalac tržišta inovtivnih izuma i proizvoda ali i još bolji prodavac proizvedenog! Kaže- ako želiš da izmisliš nešto novo, ti moraš unapred da ubediš ljude da im je baš to nedostajalo na tržištu za poboljšanje njihovih proizvoda i veći profit. U tom pravcu mogućeg razvoja Ilić savetuje i srpske manje i srednjevelike firme - one morju da ubede potencijalne kupce da je njihov proizvod ono na šta su baš njihovi kupci dugo čekali!


Prof. Ilić daje intervju za RTS


Pomenuli smo, da je Dejan Ilić kao mladić bio i vrstan sportista – igrao je odbojku i nastupao je u juniorskoj reprezentaciji ondašnje Jugoslavije. Tim sportom se bavio i u Francuskoj kao i kasnije u Istočnoj Nemačkoj. Kako nam je rekao, i kroz sport je uspevao da zaradi još po koju paru potrebnu za finansiranje poslediplomskih studija koje je sam plaćao. Dejan je oženjen Verom i ima petnaestogodišnju ćerku Olgu.


Posle odlaska iz Varte, na preporuku profesora Bulingera iz svetski čuvenih „Fraunhofer instituti”, preuzima mesto generalnog direktora minhenskog proizvođača filmskih i TV kamera, rasvete i studijskih uređaja, globalno poznate firme ARRI u Minhenu gde radi do juna 2009. Imali smo čast da mu budemo gosti i u Minhenu i na velikom sajmu filmske opreme u Berlinu
2008. i kasnije na privatnom sajmu u Beogradu u hotelu Hajat, gde nam je prof. Ilić pokazao najnovija tehnička dostignuća na polju filmske i TV tehnike. Za inovativnu vrstu LED rasvete, ARRI, na čelu sa prof. Ilićem, dobija prestižni „Tehnički Oskar“ američke filmske akademije.


Kao direktor Varte a kasnije i firme ARRI, Ilić je pokušavao da uspostavi kontakte sa tadašnjim srpskim firmama i političarima o angažovanju tih firmi u Srbiji – ali bez uspeha. Valjevska fabrika Krušik prodata je nekom Bugarinu jer očigledno nije postojala politička volja da se ustupi poznatoj Varti. Slično je bilo i sa pokušajem da u Beogradu izgradi ARRI-jev filmski centar za Istočnu Evropu. I pored brojnih obećanja tadašnjih političara, nije mogao da dobije odgovarajući plac za izgradnju centra po nekoj u Evropi uobičajenoj ceni i uslovima.


Prof. Dejan Ilić je bio član Stručnog tima Nemačke vlade za podizanje proizvodnih kapaciteta elektroautomobila koji je osnovala Angela Merkel. On je vodio projekat istraživanja u cilju izrade visokokapacitetnih baterija za njihov pogon, koordinirao je rad brojnih istraživačkih instituta i fakulteta, sarađujći sa njima pokušavao je da u istraživački rad involvira i naše naučnike u Srbiji.


Srpski studenti na praksi u firmiARRI London


Još dok je bio direktor pomenutih firmi, Dejan Ilić je uvek pomagao mladim studentima iz Srbije koji su imali odlične proseke uspeha. Slao ih je na praksu u pogone Varte u Singapuru, kasnije i u predstavništvo firme ARRI u Londonu. – Mlade treba bezrezervno podržavati jer za mene još uvek važi Ajnštajnova misao da je radoznalost važnija od znanja. Znanje je ograničeno, radoznalost – nikada. Mladi su uvek daleko radoznaliji od nas starijih, kaže nam Ilić. Nošen tom Ajnštajnovom mišlju, Dejan Ilić se aktivno zalaže da pomogne mladim srpskim istraživačima. U međuvremenu je postao predsednik Upravnog odbora Fonda za inovacionu delatnost Republike Srbije u Beogradu. Ujedno se zalaže i za podsticanje međunarodne zajednice da u Srbiji pomogne razvoj nauke i da se uspostave kontakti srpskih sa nemačkim firmama i institucijama.


Za svoj veliki doprinos afirmaciji srpske nauke u inostranstvu i pomoć mladim naučnicima, nedavno je profesor Ilić iz ruku predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića dobio veoma prestižnu Zlatnu medalju za zasluge.


Profesor Ilić je često poslom u Beogradu i uvek posećuje svog oca u Selevcu gde je Dejan podigao prelepu porodičnu kuću ili boravi tokom zime u stanu u Smederevu. Porodica se zajedno sa brojnim prijateljima o Svetom Luki, krsnoj slavi Ilića, uvek okupi u Selevcu.


Taj dan mi je svetinja – kaže Dejan – i sve svoje planove pravim tako, da sam uvek o slavi u mojoj lepoj Srbiji, u Selevcu.