VELIKI BORAC ZA ISTINU: Jirgen Elseser osvedočeni prijatelj Srba

Kada je ujedinjenjem sa Istočnom Nemačkom ojačana Zapadna Nemačka počela, očigledno po nalogu Sjedinjenih Američkih Država, da kroji kapu pre svega Istočnoj Evropi, prva na udaru se našla Jugoslavija.

Krenuo je odavno naslućivan i od nekih političkih struktura Slovenije i Hrvatske priželjkivan nemački revanšizam za dva izgubljena rata, delom izgubljenih i na teritoriji nekadašnje Srbije i kasnije Jugoslavije. Uz svesrdnu podršku Vatikana i njegovih želja upućenih evropskim državama sa pretežno katoličkim življem, indukovane su i instruisane razbijačke snage nacionalista u Sloveniji i Hrvatskoj zu vatikanski „blagoslov“ u kom pravcu da deluju.

Te snage, uglavnom raniji Titovi političari, generali i drugi komunisti, kako smo doživeli, nisu prezale ni od ratnih dejstava. Slabašna i razjedinjena Jugoslovenska armija i tzv. „Savezno rukovodstvo“ nisu ni umeli a ni hteli da odbrane tobože „svoju“ državu. Krenuo je krvavi rat prvo kratkotrajno u Sloveniji, zatim u Hrvatskoj a potom u Bosni i na Kosemetu.

Završnicu znamo - po treći put u prošlom veku, i Nemci su ratovali protiv Srbije. Kapitulacija nazvana „Kumanovski sporazum“ je postala uzorak za sva kasnija događanja, čerupanje, pljačku, osiramašavanje i teritorijalno rasturanje Srbije.

Do tada neviđena, desetinama miliona dolara plaćena propaganda u mnogim svetskim medijima u korist razbijača Jugoslavije, svu krivicu je bacila na Srbe. U tome su veoma pomogli neljudi tipa Vilijam Voker, što je on nedavno i sam javno priznao. Uz njega su bili mnogi američki i evropski političari, držerći se planova koji su očigledno nastali u CIA.

Na žalost, odmah je kao po komandi ućutao veći deo čak i takozvane „napredne“ evropske i svetske elite –intelektualci, novinari, izdavači novina i časopisa, pisci, sociolozi…

Neki su zanemeli plašeći se za svoja radna mesta, drugi za honorare i pozicije u društvu, a neki su, odlično plaćeni, prešli u tabor pljuvača po Srbima i Srbiji. Retko ko se u vreme raspada Jugoslavije i potonjih ratova, usudio da kao čuveni poeta Peter Handke, stane na stranu istine.

Jedan od retkih takođe na strani Srbije, bio je i publicista - levičar Jirgen Elseser. Jirgen, tada mlad čovek od 34 godine, rođen u Forchajmu nedaleko od Štutgarta, iskazivao se kao komunista, mada je on, u stvari, više bio po ličnom ubeđenju autora ovog članka jer sam ga dobro poznavao, socijalista.

Posle studija, 14 godina je bio u pokrajini Baden-Virtemberg nastavnik gde je pretežno radio sa učenicima poreklom iz tadašnje Jugoslavije. Tako je upoznao istoriju, kulturu i karaktere ljudi sa tih prostora.

Optužbom da je komunista,izbačen je iz službe u školama. Već onda se bavio i novinarstvom, uvek se stavljajući na pravu stranu, dakle na stranu istine, potlačenih i slabo zastupljenih u društvu i medijima.

Početkom krvavih ratova u Jugoslaviji i bezbroj objvljenih gnusnih laži u medijima o Srbima i Srbiji, Jirgen Elseser je krenuo u istraživanje istinitosti događaja. Učestvovao je na mnogim demonstracijama, bio gost na panel diskusijama o uzrocima ratova, objavljivao je u nemačkim novinama koje su htele da štampaju takve članke istinu o ratnim događajima, izdavao knjige.

Jirgen je na svoju inicijativu i na svoj trošak objavio više publikacija na nemačkom jeziku u korist Srba od svih agencija za odnose sa javnošću zajedno, koje je plaćala Srbija!

On je 1999. godine objavio knjigu „Nikada više rat bez nas“ u kojoj kritikuje nemačko učešće u bombardovanju Srbije, tu su i knjige „Ratni doboši“, „Kako je džihad došao na Balkan“ i mnoge druge.

Kada je ondašnji „ministar rata“ kako ga je nazvao Elseser, Rudolf Šarping lažno tvrdio da su Srbi smislili plan satiranja Šiptara na Kosovu i nazvali ga nesrpskim imenom „Potkova“ a ne srpski „Potkovica“, Jirgen je reagovao knjigom „Ratne laži“ u kojoj je dokumentima pobio Šarpinga i dokazao da je ministar svesno lagao nemačku i svetsku javnost.

Više njegovih knjiga je objavljeno i u Beogradu, prevedeno na srpski jezik. Publikovao je i bezbroj radova u cilju raskrinkavanja muslimanskih laži o broju žrtava u Srebrnici pozivajući se na dostupne zvanične dokumentacije. Reagovao je i na pristranost suđenja na štetu Srba u Hagu itd.

Arhivska slika, foto M.Koković


Na skupu u Beogradu povodom konferencije „10 godina od NATO agresije“ marta 2009. godine u prepunom Sava centru na kome je učestvovalo i više gostiju iz Nemačke, Elseser je održao odlično pripremljen govor. Među govornicima sa nemačke strane posebno je bio zapažen admiral Elmar Šmeling koji je početkom agresije na Srbiju zauzimao visok položaj u centrali NATO pakta u Briselu. On je ekspresno smenjen i oteran u penziju jer je javno rekao da ga je „kao nemačkog oficira stid, da je njegova država po treći put u prošlom veku napada Srbiju“! Jirgen Elseser je bio gost i na sličnoj akademiji održanoj 2014. godine.

Decembra 2010. u Nemačkoj je sa uspehom počeo da izlazi mesečnik „Kompakt“. Jirgen Elseser je glavni i odgovorni urednik. Na zadovoljstvo brojnih Srba- pretplatnika, često se na stranicama te publikacije nalaze interesantni članci istine o Srbiji i Srbima. Jirgen je i tu ostao veran svoj večitoj borbi za istinu, ma koliko ta borba bila mukotrpna, teška i nimalo ne podržavana od srpske bivše i aktuelne vlasti.

Jirgen Elseser i dan-danas radi na tome da necenzurisna istina o ratu u nekadašnjoj Jugoslaviji, prodre u nemačku javnost. U najnovijem mesečnom izdanju KOMPAKT magazina objavio je priču o Nemici koja zbog straha od osvete muslimana danas istupa u javnost pod pseudonimom Doris Glik.

Naslov potresne priče je „Bila sam supruga jednog Alahovog ratnika“ u kojoj Doris opisuje svoj prvo idiličan život u Nemačkoj sa jednim arapskim muslimanom- studentom nekada modernih shvatanja , zatim njegovu transformaciju u džihadistu i ratovanje sa sunarodnicima u Bosni protiv Srba. Ona verno opisuje i gnusne zločine muslimana videtih za vreme mukotrpnog bračnog života tokom rata u BiH.

Verno je i za čitaoce potresno opisala jedan od zločina doživljenih u bosanskom selu gde je bio glavni logor džihadista o pogubljenju Srbina otsecanjem glave. Posečenu glavu su džihadisti samo koji minut kasnije koristili umesto fudbalske lopte!

Na jedvite jade je Doris Glik uspela da se oslobodi pakla života među arapskim džihadistima begstvom u Nemačku gde danas živi zaštićena od policije, ali ipak u stalnom strahu od osvete sunarodnika njenog supruga. Iako su knjizi koju je Doris objavila, detaljno opisani zločini nad Srbima koje je videla svojim očima, njeno svedočenje npr. u Hagu nisu zahtevali ni istražni ni sudski organi. Koliko nam je poznato, nije bila predložena kao svedok ni sa srpske strane.

Znamo da su neki, pa čak i oni koji su radili protiv Srbije i bili za odvajanje Kosova, od srpske vlasti dobili određena priznanja ili su napredovali u hijerarhiji svojih partija a neki od njih su čak postali poslanici u Narodnoj skupštini.

Elseser gotovo da nigde nije bio pominjan kao istrajni borac za srpsku stvar. O nekakvim „priznanjima“ ne treba ni govoriti. To je, izgleda, uobičajena „zahvalnost“ srpskih vlasti ljudima koji Srbiju vole i cene verovatno više od nekih naših samozvanih „političara“.