Rusovič: Srbi, Dunav i Sava su vaš Misisipi!

POZNAVATI Gregorija Rusoviča u Nju Orleansu je privilegija. Za Amerikance, on je heroj obnove ovog grada posle uragana Katrin. Operativni direktor je najveće pomorske kompanije u ovom gradu „Transoceanaic Trading and Development Company LCC“. Predsedavajući je borda direktora luke Nju Orleans, koja je po veličini i prometu peta u svetu, a samo u Luizijani od nje živi 160.000 ljudi. Luka na Misisipiju je glavna tranzitna prekookeanska tačka za 33 američke savezne države.

Mister Greg, kako ga ovde zovu, predsedavajući je Građanskog komiteta policije i građana Nju Orleansa za borbu protiv kriminala i predsedavajući je istog takvog Komiteta za pravni sistem i sudove. Gospodin Rusovič je i počasni srpski konzul u Americi, a potiče iz familije gde ta čast i obaveza postoji već tri kolena unazad.

Pre tačno godinu dana u Nju Orleansu je održan samit „Investment in Serbia - Nenj Orleans 2013“, kome je prisustvovao i tadašnji predsednik srpske vlade Ivica Dačić. Tom prilikom grupa srpskih privrednika boravila je u gradu na Misisipiju gde je razgovarala o širenju privredne saradnje dve zemlje. Organizator i domaćin sastanka bio je i Gregori Rusovič.

Našeg počasnog diplomatu susreli smo u luksuznom hotelu „La Pavillion“ u srcu grada. Ne govori srpski, ali čita sve sajtove medija iz Srbije koji na engleskom prenose vesti iz Srbije. Prvo što nas je Gregori Rusovič upitao bilo je kako teče obnova Srbije od poplava. Sa velikom pažnjom prati i borbu protiv korupcije koja se odvija u našoj zemlji. Insistira da je u pitanju jedini pravi put kada je razvoj srpske ekonomije i države u pitanju. Ističe da su pravna država i stabilan sistem uslov da se bilo koja ozbiljna američka firma pojavi sa velikim investicijama.

* U kojoj su fazi dogovori o privrednoj saradnji naše dve zemlje, postignuti lane u Nju Orleansu, da će se moćne američke kompanije u dogledno vreme pojaviti u Srbiji sa velikim projektima?

- Kompanije „Freeport McMoRan Copper & Gold“, „Chevron“, „General electric“ nastavile su kontakte sa državnim institucijama Srbije i te investicije nisu daleko. Američka strana ne traži nikave povlastice u investicijama ili u poslovanju, već samo predvidljivost pravnog sistema i jasne zakone oko ulaganja i rada u Srbiji. Srpski kokus u Vašingtonu i ambasador Petrović konkretno su zaduženi za razvoj ugovora i to ide dobrim tokom. Kompanija „Freeport“ već radi sa RTB Bor, dok „Chevron“ procenjuje isplativost proizvodnje nafte iz uljnih škriljaca čija su nalazišta na jugu Srbije, a „General electric“ je zainteresovan za saradnju u proizvodnji lokomotiva i drugih potreba za železnice.

* Kažete da su vas slike poplavljene Srbije iz maja ove godine iskreno dirnule i podsetile na posledice uragana Katrin, koji je potopio 80 odsto Nju Orleansa septembra 2005.

- Da, odmah sam zvao prijatelje iz Srbije i ponudio da pomognemo. Naš gradski tim u Nju Orleansu koji je dizao grad iz vode verovatno je najstručniji na svetu kada su u pitanju sanacije oštećenja i tačno znamo sve procedure i zamke koje slede prilikom radova na popravkama i vraćanju ljudi u domove. Taj tim je Srbiji na raspolaganju, ali nemojte misliti da će obnova ići brzo i bez teškoća.

* Mediji u gradu, ali i na globalnom nivou poput „Bloomberga“, nazivaju vas herojem obnove Nju Orelansa.

- Ta 2005. godina je za moj biznis i za rast ugleda bila neverovatna. Porodična firma „Transoceanic shipping company“ našla se na vrhuncu rasta sa 25 predstavništva širom sveta. Zarađivali smo velike pare u ugovorima sa američkom vojskom oko transporta ratnih materijala za Irak i Avganistan, kada je stigla sjajna ponuda iz Kuvajta da prodamo firmu investicionom fondu, ali da nastavimo da vodimo posao. To je bio globalni poduhvat koji se ne odbija. I, u trenucima najvećeg ličnog trijumfa dogodila se „Katrin“. Mogao sam da odem sa porodicom i velikim novcem iz Nju Orleansa, ali sam rešio da ostanem. Nisam se pokajao i nisam zažalio što sam deo svog novca uložio u opstanak grada i u njegovu obnovu. Građani mi za to i danas odaju prizananje.

* Kažete da je obnova Nju Orleansa bila težak posao i da je bilo ogromnih poteškoća.

- Grad je pre „Katrin“ u užem jezgru imao više od 480.000 ljudi, a u širem oko 1,3 miliona. Posle uragana, u gradu je ostalo oko 150.000 ljudi, a dobrim delom bila je potopljena i okolina. Pomoć je počela da stiže u ogromnim količinama. Bilo je dovoljno novca, ali ne i rezultata. Tada smo se u gradskoj kući pogledali u oči i ustanovili da smo neefikasni zbog korupcije na svim nivoima. Borba protiv korupcije u Nju Orleansu posle „Katrin“ bila je i borba za život grada. Zato na poplave i borbu protiv posledica poplava, kao i borbu protiv korupcije u Srbiji, gledam kao isti posao, jer znam o čemu se radi. Kada se korupcija povukla iz Nju Orleansa biznis se prvi vratio. Sa njim i ljudi, i grad je danas veliko gradilište i ima stanovnika gotovo kao pre 2005. godine.

* Šta ste konkretno u Gradskom veću uradili?

- Prvo smo krenuli da obnavljamo škole, fakulete, obdaništa, stambene objekte, ali gde god da se krenulo da se radi prijavljivane su nepravilnosti. Građani su bili očajni, ukazivali su da su zloupotrebe svuda. Tražeći kako dalje, u gradski ustav smo uveli kategoriju gradskog tužioca ili pravobranioca koga će birati građani, a ne stranke preko Gradskog veća. Za njega i njegovih 35 pomoćnika obezbedili smo značajan budžet iz gradskih taksa, a tim ljudima smo dali potpunu vlast da mogu da kontrolišu sve - od političara do policije i gradonačelnika, biznismena i sve to po prijavama građana. Kada je uhapšen i gradonačelnik i još jedan moćan političar, zatim i mnogi moćni lokalni ljudi zbog korupcije, biznis se pokrenuo. Vratilo se poverenje građana u institucije, a sa poverenjem i dobri duh grada.

* Prilikom boravka premijera Dačića potpisan je i ugovor o saradnji sa Lukom Beograd. U Međuveremenu u Beogradu je ozvaničan veliki privredni i turistički projekat „Beograd na vodi“. Kako posmatrate ove novine u glavnom gradu Srbije?

- Naravno da sam bio u Beogradu i da sam čitao i o „Beogradu na vodi“. Mene Dunav i Sava neodoljivo podsećaju na Misisipi i njegove kanale i ubeđen sam da velike pare mogu da se naprave u lukama. A luke ne smetaju turizmu. U srcu turizma Nju Orleansa, u „Francuskoj četvrti“, koja donosi milijarde od turizma, luka je ta koja zarađuje mnogo više. Danas postoje pokretne dizalice, rampe, sistemi transporta koji su brzi i efikasni, a za turiste čak atraktivni. Luka na čijem sam čelu je glavna luka za pola Amerike, a kroz železnice smo povezani sa svim američkim državama izuzev Havaja. Sve je stvar organizacije i rukovođenja i voleo bih da mi se jave ljudi iz Beograda zainterosovani da vide kako sve to funkcioniše. Srbija ima geostrateški položaj i idealne vodotokove od srca Evrope do Rusije.