U SVETU danas živi 11,5 miliona Srba. Naravno, najviše u Srbiji - 6,2 miliona. U Republici Srpskoj 1,2 miliona. Prema popisu iz 2011. godine, u Crnoj Gori zvanično ima 182.473 Srba i oni čine trećinu žitelja ove mlade države. Gotovo četiri miliona Srba danas je u rasejanju.

- Posle devet velikih seoba srpski narod je rasut na pet svetskih kontinenata - kaže Aleksandar Čotrić, predsednik Odbora za dijasporu u prethodnom sazivu srpskog parlamenta. - Dva miliona Srba je u našem okruženju i regionu, a dva miliona ih je u dijaspori. Mi neprestano ulažemo napore da taj narod držimo uz sebe, uz maticu Srbiju, ne bismo li jačali naš nacionalni identitet.

Srpska dijaspora praktično je nastala 1690. godine sa prvom velikom seobom sa Arsenijem Čarnojevićem. Usledila je druga velika seoba 1740. sa Arsenijem Jovanovićem na čelu. Tako je nastala dijaspora u Mađarskoj, Austriji, Češkoj, Slovačkoj, Rusiji...

Profesor dr Vladimir Grečić navodi da je oko milion stranaca do 2014. godine dobilo nemačko državljanstvo. Među njima je i 61.936 građana Srbije. U Australiji, gde nezvanično ima 200.000 Srba, pravilno je popisana samo trećina, a čak 95 odsto naših ljudi tamo je uzelo australijsko državljanstvo. Najviše iseljenih Srba je u Beču, njih skoro 200.000, zbog čega je prestonica Austrije proglašena za glavni grad srpske dijaspore.

- Naš narod rasut po svetu ima trostruki status - govori Rade Bakračević, srpski aktivista iz Maribora. - Srbi imaju status nacionalne manjine u Rumuniji, Mađarskoj, Hrvatskoj i Slovačkoj, status radnika na privremnom radu u zemljama Zapadne Evrope i status doseljenika u prekookeanskim državama. Trenutno se Srbija bori da izbori status nacionalne manjine za Srbe u Albaniji, Austriji i Sloveniji, gde su najbrojniji kao stranci.

KOLIKO JE U NEMAČKOJ PODACI Saveznog ureda za migraciju i izbeglice govore da u Nemačkoj živi oko pola miliona Srba. Državljanstvo matične države ima 350.000, a oko 150.000 nemačko. Najveći broj živi i radi u industrijskim centrima Frankfurtu i okolnim mestima - 110.000, Dizeldorfu - 90.000, Štutgartu - 80.000, Minhenu - 66.000, Hanoveru - 33.000 i Berlinu - 21.000.

Bakračević upozorava na činjenicu da nerešavanjem statusa Srba u tim doseljeničkim zemljama tamošnje vlasti žele što lakše i što pre da „utope i istope“, odnosno da asimiliraju Srbe i pretvore ih u domaće stanovništvo. Naši ljudi se tome opiru tako što neguju tradiciju, ali i tako što uzimaju srpsko državljanstvo, bez obzira na to što su rođeni van Srbije.

Tomislav Perić, iz Ciriha, poreklom iz Ugljevika, uzeo je švajcarsko državljanstvo jer mu u vreme SRJ nisu dali srpski pasoš.

- Hteo sam deci da obezbedim sigurnost i uredno školovanje - kaže Tomislav, koji je nedavno prikupio sredstva za kupovinu školskih klupa i poslao ih jednoj školi u Srbiji. - Ali, ostali smo Srbi, jer danas imamo dvojno državljanstvo i redovno putujemo u Srbiju i Republiku Srpsku.

Od devedesetih nije bilo nimalo „popularno“ biti Srbin u mnogim državama. U atmosferi javnog linča, uzrokovanoj ratom na prostoru bivše SFRJ i medijskom propagandom, u iseljeničkim državama Srbi su bili oklevetan narod i krivci za nešto što nisu učinili. Zbog toga se na popisima stanovništva svi i nisu izjašnjavali kao Srbi. Tako je, na primer, po popisu iz 2011. godine u Slovačkoj bilo samo 698 Srba.

- U Slovačkoj se, prema policijskim podacima momentalno nalazi 2.784 naših ljudi, koji su tu zbog spajanja rodbine, studiranja, rada ili nekog drugog razloga i još 800 ljudi srpskog porekla - tvrdi Stane Ribič, predsednik udruženja Srba u Slovačkoj. - Oni nisu evidentirani. Zato što se skrivaju i ne žele da kažu da su Srbi, kriva je i naša otadžbina koja ne podstiče nacionalnu svest i ne neguje odnose sa narodom u rasejanju.

Srbi iz dijaspore sve više traže od otadžbine da brzo i lako dobijaju dvojno državljanstvo. Poslanik u rumunskom parlamentu Slavomir Gvozdenović povodom sve glasnijih zahteva iz rasejanja kaže:

- Mi nemamo ništa sem imena, vere, jezika i srpskog pasoša da u inostranstvu dokažemo svoje srpsko poreklo.