Prag je već čitav mesec prestonica Srba u Evropi. Naime, od 6. do 30 novembra udruženje Srba u Češkoj organizuje Dane srpske kulture i veliku konferenciju o položaju srpskog naroda u zemljama Starog kontinenta.

Organizator mr Branka Kubeš, predsednica udruženja kaže da će se na ovom srpskom saboru okupiti lideri naših zajednica iz Nemačke, Rumunije, Mađarske, Slovenije, Švajcarske, Slovačke, Ukrajine možda i Rusije, gde ima sve više Srba. Program se odvija u Srpskom kulturnom centru ili Srpskoj kući u Pragu.

Srpska kuća, reprezentativni objekat na pet spratova, površine od preko 1.400 metara kvadratnih, otvorena je krajem 2012. godine u centru Praga, u Sokolskoj ulici br. 18. Ovo zdanje je centar okupljanja oko tri hiljade naših ljudi, koliko ih ima u Češkoj.

- Dani srpske kulture počeli su 6. novembra izložbom Ane i Nataše Knjazović, a već sutradan održan je Festivasl srpskog filma, koji je otvorio režiser Goran Marković. Prikazano je šest filmova. Potom su održana predavanja profesorke Radmile Milentijević i profesora Saše Radojkovića, koji je govorio o duhovnom smislu crkve i države. I predavanje o Njegošu. U umetničkom delu nastupali su slikari iz Kovačice, pesnici i pisci, urednici časopsia “Srpska reč” iz Praga, autori češko-srpskog rečnika, i autori izložbe dečijih crteža – rekla nam je Branka Kubeš, inače, delegat Češke i nekolicine zemalja Istočne Evrope u Skupštini dijaspore.

IZLOŽBA NOŠNJI Srpsko kulturno društvo Štajerska zajednica iz Maribora održalo je izložbu slika mladih srpskih umetnika iz kolekcije nagrađenih likovnih radova dece Srbije na međunarodnim konkursima revije »Likovni svet« na temu: »Narodne nošnje i igre mog naroda«. Autor izložbe je Mihailo Lišanin, vlasnik revije »Likovni svet« iz Celja, osnivač i vođa međunarodnog konkursa za likovne radove mladih autora. Delovi te izložbe su već izlаgаni u Beogrаdu, Pаrizu, Moskvi, Ankаri, Teherаnu, Seulu, Hong Kongu, Minhenu i nа još 150 izložbi u 30 držаvа.

Branka Kubeš je filolog, književni istoričar, prevodilac, publicista i novinar. Rođena je u Skoplju 1954. godine. Diplomirala je filologiju u Skoplju na grupi srpskohrvatski jezik, jugoslovenska književnost i na grupi makedonski jezik i balkanska lingvistika. Magistrirala je 1993. godine. Radila (1983 – 1989) na Katedri slavistike Filozofskog fakulteta Karlovog univerziteta u Pragu. Bila je član (1990 – 1993.) Udruženja Srba u Makedoniji. Organizovala je srpske škole uz pomoć KEBSA u Skoplju i selima Skopske Crne Gore. Predsednica je Češko-jugoslovenske kulturne alijanse od1999. i sve do 2001.

Jedan je od osnivača i predsednica Srpskog udruženja „Sv. Sava", u Češkoj Republici, koje je fomirano 2002. Među osnivačima su bili ing. Karin Kubeš, član Saveta vlade Češke za narodne manjine, ing. Ratko Škorić, prvi potpredsednik, Živojin Vukadinović, predsednik Nadzornog odborai mr. Branka Kubeš, predsednica. Glavni i odgovorni urednik je časopisa "Srpska reč" od njegovog osnivanja 2005. godine i časopisa za decu srpske manjine "Đurđevak" od 2007. Časopisi se štampaju ćirilicom. Piše na srpskom, makedonskom i češkom jeziku. Prevodi sa srpskog, makedonskog, češkog, slovačkog, slovenačkog i ruskog jezika.

Na konferenciji o Srbima u Evropi 29. i 30 novembra učestvovaće Ognjan Krstić, lider Saveza Srba u Rumuniji, Rajko Kronja i Jadran Klanica iz Temišvara, Ljubomir Aleksov, prvak Srpske samouprave u Mađarskoj, Stene Ribič, lider slovačkih Srba. Iz Nemačke dolaze Đuro Plavšić iz Berlina i Miodrag Kreculj iz Minhena, koji će govoriti o nastanku i organizaciji života Srba u Nemačkoj.

- Ima nas oko 800.000 i naš položaj je nezadovoljavajući u odnosu na svo bogastvo srpske kulture u Nemačkoj, zbog nepostojanje kontinuirane politike nae države prema dijaspori. Zabrinjavajuće su činjenice da, na primer, u školskoj 2007/2008, godini samo u Bavarskoj, gde ima najviše Srba, od ukupno 5264 đaka dopunsku nastavu na srpskom jeziku pohađalo je samo 222 ili svega 4 odsto naše dece. Danas nastavu pohađaju samo srpska deca u Nirnbergu i Erlangenu, ali ne i u Minhenu i drugim većim bavarskim gradovima. Pored nerazumevanja bavarskog Ministarstva za prosvetu i kulturu uzrok takvog stanja svakako je nedostatak novca i nastavničkog kadra radi realizacije posustalih privatnih inicijativa i činjenice da su deca oduvek bila nezasluženi talac ignorantske državne politike. Organizovana dopunska nastava u Nemačkoj praktično više ne postoji što nikog mnogo ne uznemirava i još manje interesuje – kaže Kreculj.

Na konferenciji će najviše reči o statusu nacionalne manjine u regionu i zemljama sa istoka Starog kontinenta, o čemu će govoriti i gosti iz Slovenije, delegat Nikola Todorović i Rade Bakračević, lider Srba u Štajerskoj. Zvonimir Jovanović dolazi iz Švajcarske. Iz Ukrajine dolazi Dragan Stanojević, predsednik Skupštine dijaspore, koji zastupa i Srbe iz Ruske federacije, dok Kancelariju za dijasporu i Srbe u regionu predstavlja Vukman Krivokuća, pomoćnik direktora.

- Samo zajedničkim snagama dijaspora i država mogu da se izbore da srpski narod ima status nacionalne manjine u Sloveniji i Austroiji, ali i drugim državama Evrope, gde žive naši ljudi. U Sloveniji već decenijama Srbi, iako najbrojniji kao stranci, nalaze se na listama izbrisanih ljudi. Upravo sada se vode pregovori i dogovori oko dobijanja statusa nacionalne manjine, kakav Srbi već, na primer, imaju u Hrvatskoj, Rumuniji, Slovačkoj, što im omogućava da lakše i bolje razviaju svoij nacionalni dientitet – kaže Nikola Todorović iz Ljubljane.