Ekonomista iz Prćilovice gazda afričke oaze luksuza

DA je neko Miroslavu Miloševiću te ’84. godine u Kumrovcu, u čuvenoj školi za perspektivne komunističke kadrove, rekao da će jednog dana zaista upravljati jednim kapitalističkim ”preduzećem” kakav je ”Montekasino” u Johanesburgu, u ozloglašenoj Južnoj Africi, gde bela manjina ugnjetava crnu većinu, pronicljivi Aleksinčanin bi pomislio da je reč o provokaciji.

Danas, gotovo tri decenije kasnije, Majk Milosevik, otmeni gospodin u skupom odelu, sa lakoćom koja razoružava i najizbirljivije bogataše sveta, autoritativno vlada jednim od najekskluzivnijih centara zabave na planeti. Pozicija direktora razvoja ”Montekasina”, šestog po bogatstvu i sadržajima zabavnog centra u svetu, predstavlja nedosanjani san svakog ko je pomislio da zaradi neki evro u industriji zabave.

A, naš čovek iz Prćilovice, sa neograničenim ovlašćenjima, šparta svetom privatnim džetovima, druži se sa milijarderima i povremeno ih dovede do svoje afričke oaze luksuza da se malo zabave i uživaju. Nije obavezno, ali ako gospoda želi, zavrtećemo rulet.

Da. Majkov život podseća na bajku, ali je zato put do afričkog sunca bio dug i trnovit!

Znao je, nekako, oduvek da život ekonomiste u rodnoj Prćilovici neće zadovoljiti njegovu potrebu za izazovima. Krenuo je 1989., ni manje ni više, ka Rtu dobre nade, i zaustavio se na međunarodnom aerodromu u Johanesburgu.

- Privremeno utočište našao sam kod brata od tetke, a posao kao čistač u fabrici oružja. Metlu u fabrici zamenio sam oklagijom za razvlačenje testa u lokalnoj piceriji, a onda sam u kasnim satima kolegijalno razvozio kuvarice i konobarice do udžerica u crnim predgrađima Johanesburga, gde za belce nije baš bilo preporučljivo da zalaze. Nisam se plašio, a sticao sam poverenje i usput učio zulu jezik - priča Miroslav.

Prve manje zalihe lokalne valute randa uložio je, kaže, u ”dobru adresu” .

- Kirija je bila iznad mesečnih primanja, ali sam sada mogao da zakucam na vrata ozbiljnijih i bogatijih firmi.

Glas o vrednom Srbinu se brzo širio po ugostiteljskim kuloarima, pa je Majk konačno stigao do posla u uglednom restoranu. Radna energija koju je ispoljavao ubrzo je prerasla restoranske okvire. Postao je direktor hotela ”King Džordž”, generalni direktor ”Beverli hils Interkontinentala” u Durbanu, glavnokomandujući ”Palasa” u Johanesburgu...

- Najveće priznanje doživeo sam kada su me promovisali u glavnog ugostiteljskog menadžera na predsedničkoj inauguraciji Nelsona Mandele 1994. u San Sitiju. Tada su gazde ”Montekasina” u meni videli čoveka kome će poveriti najosetljiviji segment razvoja svoje ogromne investicije.

Od tada do danas Majk Milosevik iz godine u godinu podiže kvalitet ponude u gradu pod svodovima ”Montekasina”. A tu su četiri hotela, 26 restorana, četiri teatra, 15 bioskopa, zoo-vrt, stotine ekskluzivnih prodavnica, vrtići, teniski kompleks. ..

- Kako se kockarski biznis bazira na ljudskoj pohlepi, manji kazino može da opstane i uz usputne tragače za srećom, jer će uvek biti mnogo onih koji bi hteli da se na brzinu obogate bez motike. Ali, ovakvi kompleksi, sa svom silom dodatnih sadržaja, moraju da privuku milionere za koje je novac davno izgubio smisao. Ja se trudim da im to ponudim u ”Montekasinu”.

Često, kaže, ugosti zemljake u svom luksuznom raju i tada radi ”Majkova hemijska”.

- Život me je naučio da se klonim bahatosti, ali mi je drago da počastim ljude iz ”starog kraja”. To su mahom bogati ljudi koji su vredno radili da zasluže status uglednih Afrikanera.