MALENI rudarski gradić Kuber Pidi, oko 800 kilometara severno od Adelejda, usred australijske pustinje bio je neobično živ početkom ovog meseca. Srpski vernici iz čitave Australije došli su ovde na slavu parohije i crkve Sveti Ilija, izgrađene pre dvadeset godina na neobičnom mestu.

- Sve je ovde neobično i gotovo nestvarno. Zemlja je oksidno-crvene boje, tako da za trenutak pomislite da ste na Marsu. Prašnjavim ulicama šetaju Aboridžina, a svuda okolo su pećinski ulazi u neobične muzeje, prodavnice pa i kuće pod zemljom. Kako se gotovo svi stanovnici ovog grada bave kopanjem opala, iskustvo iz rudničkih jama preneli su na arhitekturu grada, a samo ime mesta na dijalektu Aboridžina znači „beli čovek u jami“ - objašnjava paroh Strahinja Janjić.

GVOZDENI KRST Na crvenoj steni usred pustinje stoje ime srpskog hrama, dobrodošlica i gvozdeni krst visok pet metara, koji je uradio Dušan Lalić iz Brizbejna. Pored hrama, naši ljudi su sagradili veliku crkvenu salu, učionice, parohijski dom, u kojima rade srpska škola i folklor.

Ovaj gradić je osnovan 1915. posle otkrića bogatih nalazišta opala. Srbi kopači opala, koji su ovde stigli pre četiri decenije, njih oko 200, iskopali su najveličanstveniju građevinu u australijskoj pustinji, hram posvećen Svetom proroku Iliji Tesvićaninu. Svetozar Nikolić je poklonio stenu u kojoj su iskopane crkva 30 metara ispod zemlje, sala, učionice i stan za sveštenika.

U junu 1992. počelo je kopanje sale, da Srbi imaju gde da se okupljaju. Kopanje je počeo Slavko Marjanović, a završila su ga braća Stojković za mesec dana. Nacrt crkve i ikonostasa dao je prota Milorad Jovčić. Kopanje crkve započeto je u februaru 1993. Hram je rađen u moravskom stilu. Dugačak je 30 , a širok na najvećem delu devet metara. Na najdubljem delu ukopan na 17 metara, a najplići deo je na tri metra dubine. Ima galeriju sa krstionicom i oltarski deo. Crkva je završena u avgustu 1993. i osveštana na Svetog Iliju.

- Za Australijance je srpska crkva ispod zemlje nacionalna i turistička atrakcija. Pošto su zidovi od šarenog peska, koji je i slan i prepun kreča, nije bilo moguće da se hram freskopiše. Jedan novozelandski umetnik je freske isklesao u reljefu u vizantijskom stilu. Iako nije Srbin, ovaj umetnik je dok je klesao nosio šajkaču i šarenicu iz srpske narodne nošnje. Ikonostas je urađen od drveta, a ikone su, poput rumunske ikone, ispisane na staklu i osvetljene od pozadi - objašnjava vladika australijsko-novozelandski Irinej. On je služio liturgiju na dan Svetoga Ilije i zajedno sa domaćinima slave dočekao je slavare koji su pristizali tokom nekoliko dana.

Australija u svim svojim atlasima i vodičima prikazuje srpski pravoslavni hram ispod zemlje, a posebno njegov ikonostas. Radio ga je Miroslav Milosavljević, zvani Bata Mile, bivši funkcioner SOFK i trener vaterpolista Viktorije. U kamenu su isklesani i likovi Gospoda Isusa Hristosa, Presvete Bogorodice, Svetog Jovana Krstitelja i naravno Svetog proroka Ilije. Ikone su rađene na staklu sa neonskim osvetljenjem tako da su jasno vidljive.

Saborovanje Srba u najneobičnijem i najoriginalnijem pravoslavnom hramu na svetu, završeno je velikom zabavom, uz folklor, junačko nadmetanje u pesmi, sportu, i u piću.