Humanošću gradili most

KADA su Večernje novosti 2007. godine pokretu “Dveri” uručile nagradu za humanitarni podvig godine, kao udruženju koje je svojom humanitarnom aktivnošću omogućilo opstanak narodnih kuhinja na KiM, niko nije ni slutio da će ova organizacija prerasti u ozbiljnu političku opciju. Jedinu, čini se, kojoj je najveći deo srpskog rasejanja poklonio svoje poverenje.

Ništa čudno ako se zna da su most prijateljstva, humanosti i poverenja sa Srbima u rasejanju “Dveri” gradile niz proteklih godina, da bi danas, kada se svrstavaju u najozbiljnije lidere na domaćoj političkoj sceni, dobile podršku od najpriznatijih predstavnika naše dijaspore u svetu.

- Humanitarne aktivnosti “Dveri” odvijale su se tako što je novac dolazio iz srpske dijaspore, a “Dveri” su bile pouzdan distributer te pomoći, neko ko je Srbima širom sveta omogućio da tačno znaju u koju je porodicu na KiM ta pomoć otišla - kaže za “Novosti” Boško Obradović, član rukovodstva “Dveri”. - Tako je ovaj pokret, posle decenije nepoverenja i nerazumevanja između dijaspore i matice, postao prva organizacija koja je dijaspori vratila poverenje u humanitarni rad.

“Dveri” su, inače, u izbornu trku ušle pod sloganom “Mi nismo partija, mi smo porodica” i jedini su pokret koji se u svom programu okreće i srpskom rasejanju. S punim pravom, jer je tokom protekle decenije ova organizacija obišla više od 60 srpskih zajednica u Evropi, Severnoj Americi i Australiji, i godinama tamo organizovala predavanja i Svetosavsku školu.

- To je bio pokušaj da se van državnog budžeta i volonterskim radom omogući identitetska škola koja će usporiti ako ne i zaustaviti potpunu asimilaciju mladih Srba u rasejanju - priča za naš list Lidija Glišić, član rukovodstva ove organizacije. - Dveri su za mnoštvo svojih društvenih i političkih akcija i peticija dobijale podršku srpskih organizacija i javnih ličnosti iz dijaspore.

Ovaj pokret je osnovao i godinama koordinirao savez pravoslavno - nacionalnih organizacija mladih Srba širom sveta - Srpsku Mrežu.

- Jedno od poslednjih izdanja časopisa “Dveri srpske”je i “Priručnik za povratnike iz rasejanja u Srbiju”, u kome je sadržan niz praktičnih uputstava Srbinu koji se iz sveta vraća u Srbiju - kako da organizuje svoj život u susretu sa upravnim, privrednim, društvenim sistemom Srbije - napominje Glišićka.

Danas Dveri za svoj izlazak na izbore imaju podršku čitavog niza javnih ličnosti i organizacija iz dijaspore. Jedna od najuticajnijih u naučnoj zajednici SAD je prof. dr Jasmina Vujić, sada profesor, a nekada i dekan Univerziteta Berkli. Tu je i prof. dr Mila Alečković - Nikolić iz Pariza, svetski priznati klinički psiholog i još mnogo uticajnih predstavnika iz rasejanja.

Program pokreta “Dveri - za život Srbije”, naglašava naša sagovornica, poseban naglasak stavlja na povezivanje Srba iz dijaspore i našeg naroda u Srbiji:

- Omogućavanje investiranja Srba iz dijaspore u privredu Srbije, ali kroz Fond održivog razvoja Srbije u kome bi investicijama iz dijaspore upravljali predstavnici dijaspore, kako bi se sprečila mogućnost da ti ljudi budu opet prevareni i po ko zna koji put opljačkani od partijaških razbojnika (kao što je često bio slučaj u poslednjih 22 godine) - kaže Glišić.

“Dveri” nastaljaju politiku podrške Srbima na Balkanu (ili kako režim kaže “u regionu”) kroz saradnju sa srpskim nevladinim organizacijama na nivou zaštite ljudskih prava i borbe protiv diskriminacije Srba u pojedinim oblastima društvenog života u Crnoj Gori, Hrvatskoj, Makedoniji, Albaniji, Rumuniji, Mađarskoj, Sloveniji, BH Federaciji, kao i podršku srpskim strankama da izbore nivo konstitutivnosti Srba u Crnoj Gori, Hrvatskoj, BH Federaciji, Makedoniji i drugim zemljama u okruženju.

Srpskoj dijaspori “Dveri” omogućavaju da se uključi u politički i društveni život Srbije kroz lakše elektronsko glasanje i ozbiljnije uključenje u sve aspekte institucionalnog života Srbije. Kao pokret za život Srbije, ova organizacija ostaje jedina svesna da ogroman potencijal Srba iz dijaspore nije iskorišćen i da vremena koja dolaze nude mogućnost da se povratnici iz dijaspore uključe u život matične države. Oni treba da donesu svoje privredno, naučno i društveno iskustvo na korist svih nas, onako kako su naši “đaci” u 19. veku razvijali Srbiju i podsticali najdinamičniji razvoj otadžbine koji je ona u istoriji imala.