Mandarić: Srbin kralj fudbala

GODINAMA se Srbija upinje da najuspešnije ljude u rasejanju dovede kući, ali u tome ne uspeva, jer kako bogati Srbi tvrde za dobar biznis još nema uslova u otadžbini.

- Ne pokrećem poslove u otadžbini zato što u Srbiji ne postoje normalni uslovi za biznis, zato što u poslovanju ima previše posrednika i političkih mešetara, koji traže novac za sebe, ne želim da investiram u otadžbini. Imao sam u planu da kupim neke fabrike hrane i neka poljoprivredna dobra, ali odlučio sam da sačekam neka bolja vremena.

Ovo nam je poručio Milan Mandarić, jedan od najuspešnijih poslovnih ljudi u SAD i Velikoj Britaniji, vlasnik fabrike elektronskih čipova u Kaliforniji, vlasnik fudbalskog kluba “Lester” u Engleskoj i član uprava mnogih svetskih banaka. Mandarić već godinama živi u Londonu, dok je njegova supruga Gordana sa ćerkama u San Francisku.

U Engleskoj se proslavio kada je pre sedam godina kupio klub “Portsmaut” i uveo ga u prvu ligu. Planirao je svojevremeno da kupi FK “Vojvodina”, pa i FK “Crvena Zvezda”, ali je odustao od te ideje. Inevstirao je svoj kapital u luku Kopar i FK “Kopar”.

Milan Mandarić je u Novom Sadu diplomirao mašinstvo i radio kod oca, tada već poznatog kazandžije. Odrastao je pored Dunava, za kojim neprestano čezne i kome se neprestano i danas vraća.

Milanov otac pokojni Dušan Mandarić je bio čovek sa zlatnim rukama. Sa četrnaest godina je bio šegrt u radionici, a sam 18 je već govorio tri svetska jezika. Kao majstor osvojio je svojevremeno u Briselu na Sajmu inovacija nagradu "Eureka" i Zlatnu medalju za kotlić za riblju čorbu od kalaja. Kako je Dušan Mandarić bio čovek sa poslovnom vizijom i čovek od uspeha, to je i njegov sin Milan Mandarić vrlo sličnog karaktera brzo postao vizionar, ali sopstvenog napretka.

- Moj poslovni uspeh započeo je sredinom šezdesetih. Tada sam otvorio vlastitu mašinsku radionicu u Inđiji, u kojoj samo pravili alate za proizvodnju delova za automobile. Bio je kooperant fabrike "Fiat" i veliki snabdevač poznatih jugoslovenskih fabrika. Posao se razvijao takvom brzinom da sam otvorio radionicu i u Velikom Gradištu i u još desetak radionica u nekoliko gradova Srbije i tadašnje Jugoslavije. Danas se može reći da sam bio jedan od pionira male privrede u Srbiji, jer sam po godišnjem prometu i porezu sa svojih 27 godina života bio je najbolji privatni preduzetnik u SFRJ. Drugi mali privrednik iz mene bio je iz Slovenije, imao je, na primer, 25 puta manje prihode i porez – seća se Mandarić.

Kako su mu Vojvodina, a i Beograd u koji se doselio, činili malim za ostvarenje njegovih vizija u poslovnom svetu, a kako je i Titova Jugoslavija sprečavala napredak privatnih preduzetnika, Milan Mandarić je odlučio se da krene u svet. Poverio nam se kako se to dogodilo:

Kako se 1966. godine oženio Gordanom iz Novog Sada, zajedno su 1967. godine, otišli u Švajcarsku gde im se u Ženevi rodila ćerka Aleksandra. Iz Švajcarske su 1969. Milan i Gordana Mandarić sa ćerkom emigrirali u SAD. Sećajući se tih dana gospodin Mandarić nam je kazao:

- Krenuli smo kod Gordaninih rođaka u Geru, država Indijana. Sleteli smo u Čikago, ali nas niko nije dočekao, jer ja sam poslao telegram da stižemo. Nisam napisao kojim letom, jer nisam znao da tamo svakog minuta sleće po jedan avion. Prvu noć u Americi prenoćili smo u nekom motelu na kraju grada, koji je imao rešetke na prozorima. Taksisti je trebalo sat vremena da nađe taj motel. Sledećeg dana smo otišli u Geru kod rođaka i iznenadili se kada smo videli jedno sivo rudarsko mesto sa barakama, umesto lepih kuća, kakve sam očekivao da vidim u Americi. Bila je jesen, hladna i kišovita, tako da sam bio razočaran u Ameriku!

Ipak, američko državljanstvo Mandarić je primio 1970. godine kada je i otvorio vlastitu kompaniju "Lika" u San Hoseu, država Kalifornija, koja je bila specijalizovana za proizvodnju štampanih kola za računare.

Trnovitim stazama engleskog fudbala Milan Mandarić prolazi već desetak godine, jer je ovaj Srbin iz Novog Sada jedini stranac u Velikoj Britaniji koji je dva puta postao 100 odsto vlasnik fudbalskih klubova. Uz to je počasni građanin Portsmauta i očekuje englesku titulu „ser“. Proleće 2011. je za Milana Mandarića vrlo neizvesno, jer očekuje novi poslovni i sportski uspeh.

- Fudbalski klub “Lester” je ušao u nadigravanje i ako pobedi ući će u englesku Primijer ligu. Biće to fenomenalan uspeh za klub, koji je iz treće lige stigao u prvi rang takmičenja. Lester ima jedan od najboljih stadiona, tržni centar i odličan klub, u kome nema srpskih fudbalera, jer su preskupi. Ako uđemo u Premijer ligu to ćemo proslaviti i u Beogradu – rekao nam je Ranko Lončar, sestrić i poslovni predstavnik Milana Mandarića u Srbiji.