- NIJE lako, ali jeste lepo biti Srbin u Brazilu. Nije lako jer nas je otadžbina zaboravila i jer nas njeni izaslanici retko posećuju. Lepo je jer Brazil neguje prijateljske odnose sa Srbijom i jer smo mi Srbi ovde cenjeni kao veliki intelektualci i majstori.

Ovim rečima ukratko profesor Aleksandar Jovanović iz Sao Paola opisuje život oko dve hiljade naših ljudi u zemlji fudbala. I da bi potvrdio svoju tezu odmah pominje kako je srpski fudbaler Dejan Petković dobio orden Rio Branco rpedsednika Brazila da Silve, zbog doprinosa brazilskom fudbalu i pruženoj podršci Rio de Žaneiru u dobijanju domaćinstva letnjih Olimpijskih igara 2016. godine.

- U Brazilu su još poznati doktor Velibor Kostić, hirurg koji se oženio anesteziologom Đovanom Agostini i pre četiri meseca dobio sina Luku, zatim Aleksandar Mandić, koji je ovdašnji Bil Gejts. Prvi je 1997. godine uveo internet u Brazilu i ostvario promet od 14 miliona dolara. Dušica Duda Janković, Srpkinja poreklom iz Jagodine, već 11 godina uživa status velike zvezde u Brazilu. Duda, poznatija u Južnoj Americi pod nadimkom Dijamant, dugo godina vlada u ženskom profesionalnom boksu i ultimat-fajtu – naglašava profesor Jovanović.

USPEŠNI I Brazil je poslednjih godina pružio utočište jednom broju srpskih iseljenika. Većina mlađih ljudi postali su inženjeri, profesori, biznismeni, umetnici, advokati i novinari. Među njima je i reditelj Zoran Đorđević, koji je, kako sam kaže, Valjevac na podužem privremenom radu u Brazilu. Sa suprugom Željkom, arhitektom, i decom živi u Sao Paulu. Momčilo Nikolić je u Sao Luisu. Na listi srpskih biznismena u Brazilu su i Budimir Vukojčić, Milan Mihajlović, vlasnik fabrike liftova „Tesla i lift”, Đorđe Srdić proizvodi košulje. Slobodan Vignjević ima veletrgovine konfekcijom, Danilo Vignjević ima fabriku helanki, a Jovan Jeftić fabriku tekstila. Aleksandar Gajević ima fabriku sintetike, Dušan Petrović ima pogon metalurgije, a Vera Vukojčić modnu konfekciju. Dragoslav Belić ima industriju kožne galanterije, a Slavko Nedić radnje mešovite robe „Universal”. Petar Kasum i Siniša Vojvodić drže fabrike bižuterije „Florida” i „Sandra”.

O sebi nerado govori ili samo skromno kazuje da je rođen u Subotici. Kao mali Jovanović se iselio sredinom prošlog veka sa roditeljima u Brazil. Doktor je lingvistike, redovni profesor Primenjene lingvistike na Univerzitetu Sao Paula, prevodilac sa raznih jezika, novinar i publicista. Bio je Sekretar za informacije opštine Santo Andre i São Caetano do Sul krajem osamdesetih. Radio je i kao urednik dnevnih listova i kulturnih časopisa u Brazilu. Za našu kulturu je značajan kao prevodilac srpskih pisaca.

- Na portugalski sam preveo poeziju i prozu Vaska Pope, Milorada Pavića i Miodraga Pavlovića. Priredio sam i Antologiju modernog srpskog pesništva, a sada se spremam da prevodi nobelovca Ivu Andrića – objašnjava nam profesor Jovanović.

Istorijski zapisi kazju da su se prvi srpski iseljenici doselili u Brazil krajem XIX veka. Druga grupa Srba stigla je u zemlju sambe 1922. godine. Većina njih su bili građevinski radnici koji su se zaposlili u državi Sao Paulo. Najviše ih je bilo iz Dalmacije i Vojvodine. Po proceni Nebojše Travice, 1932. godine u Brazilu je bilo 4.000 naših ljudi. U Sao Paulu su postojali Jugoslovenski narodni dom i Klub jugoslovenskih žena, kao i Jugoslovensko potporno društvo. Prva pomoć NOB-u upućena je 1945, iako je Brazil bio diktatorska zemlja. A prvi Srpski klub „Sveti Sava” osnovan je 1949. a vodio ga je predsednik Stevo Maksimović. Novi Srpsko-brazilski klub u Sao Paulu vodila je gospođa Eržika Rigo, rodom iz Vojvodine, sa sinovima Zoranom i Goranom Luburić.

- Većina naših ljudi živi u Sao Paulu, dok u ostalim mestima ima malo Srba. Mi smo mala kolonija iseljenika, osim toga rasuti smo u ovom ogromnom gradu – kaže profesor Aleksandar Jovanović. - Nema trenutno nijedno mesto gde bi se mi redovno sastajali, jer su stari doseljenici prodali prostorije bivšeg Srpskog kluba. Posle ratova 90-tih godina u Brazil su se doselile izbeglice, ali Srbi u Sao Paulou nisu organizovani. Nemamo naš pravoslavni hram i koristimo ruske crkve. Imamo dve pravoslavne parohije, jedna je posvećena Svetoj Trojici i nalazi se na severoistoku Brazila, u državi Pernambuko i mestu Aldeja. Druga, posvećena Uspenju Bogorodice, nalazi se u centru Resifea. Imamo i dve pravoslavne misije: u Belu Žardimu i u Karuaru.


VELIKA PORODICA

U Sao Paolu i širom Brazila danas živi dvadesetak članova familije Jovanović. Glava porodice profesor Aleksanda i njegova supruga Marija Luijza pokušavaju dva outa godišnje da ih okupe na slavskom i božićnjem ručku.

- Imamo pet kćerki, koje su rođene u Brazilu i imaju srpska imena i zetove Brazilce. Moja najstarija ćerka zove se Milena. Ćerka mi je doktorirala na političkim naukama u Parizu. Kćerke su mi i Aleksandra, Ljudmila, Darinka i Tamara. Imamo i divne unuke srpske krvi – ponosno govori dok nam pokazuje fotografije svoje familije.