Od Boke ostalo samo ime: Herceg novi ostao bez svojih simbola

HERCEG Novi se dugo ponosio reprezentativnim hotelom "Boka" i predivnim parkom koji ga je okruživao, u samom centru grada. A danas, od hotela koji je oštećen u zemljotresu 1979. nije ostao ni kamen na kamenu. A iz raskošnog parka, u kome je svojevremeno bilo oko 200 biljnih vrsta, ovih dana jedna za drugom nestaju palme. Od nekadašnjih četrdesetak snažnih i zdravih stabala raskošnih, lepezastih, zelenih krošnji, radnici Komunalno-stambenog preduzeća posekli su već desetak. Seći će i dalje, jer je već sada vidljivo da ima još obolelih stabala kojima su se grane savile ka zemlji kao kišobran i sasušile. Sve palme bile su tretirane, injektirane, ali ni taj postupak nije pomogao u borbi protiv nametnika surlaša koji kosi redom ne palmu po palmu nego ceo park.
Hotel je posle zemljotresa od pre četiri decenije srušen namerno, mada nije bio toliko oštećen, s uverenjem da će brzo biti sagrađen veći, lepši bolji. Hotela ni danas nema. Ostao je park koji Novljani vole, ali o kome dugo nije imao ko da brine. Park je privatizovan kada je "Vektra" kupila hercegnovsko Hotelsko-turističko preduzeće "Boka".

I obećanja novih vlasnika o gradnji, ne samo ovog nego više hotela, raspršila su se kao mehur od sapunice. O parku, premda nije njeno vlasništvo, brine grad Herceg Novi. Ni opštinari nisu, međutim, mogli da ovu oazu zelenila i stoletnih palmi sačuvaju od velike štetočine - crvenog surlaša, protiv kojeg nema sredstva koje bi ga u potpunosti uništilo.

PROČITAJTE JOŠ: “Ekološki kriminal“ na Skadarskom jezeru: Ugrožen opstanak ribe

PROJEKAT izgradnje hotela "Boka" i botaničke bašte u istoimenom parku, realizovan je daleke 1910. godine. Kada je oformljen opravdano je dobio naziv, i to od evropskih stručnjaka za hortikulturu - "Botanički vrt na Jadranu". Čovek koji je najviše doprineo da ovaj "amfiteatar prirode" zauzme mesto najlepšeg parka na Jadranu, bio je znameniti Mirko Komnenović. Ostalo je zapisano da nije žalio ni truda niti sopstvenog novca da park što lepše uredi. Zaradu koju je trebalo da primi kao gradonačelnik, on je u celosti izdvojio za elektrifikaciju grada i kupovinu palmi.
Od tog vremena prepričava se i anegdota u kojoj je uz Komnenovića glavni junak tadašnji gradonačelnik susednog Dubrovnika.


I do tog grada stigli su hvalospevi hercegnovskom parku pa je gradonačelnik Dubrovnika rešio da razmeni iskustvo sa Mirkom Komnenovićem. Tokom dugog razgovora saznao je gde su palme kupljene, kako su dopremljene, koliko plaćene. Kada je dobio odgovore na baš svako pitanje, gost iz Dubrovnika pitao je hercegnovskog gradonačelnika zar se ne plaši da će sličan park u Dubrovniku biti konkurencija hercegnovskom.

- Postoji nešto što vam nisam rekao niti vam to mogu dati - odgovorio mu je Komnenović.

PROČITAJTE JOŠ: "Otac me prvo pretukao pa sam išao na hitnu operaciju, davio me, u sred janura sam spavao napolju, a danas smo ga poslali u zavor: Stravična ispovest mladića iz Podgorice

Iznenađen, gradonačelnik Dubrovnika rekao je da mu se čini da je ipak dobio sve što je tražio.

Tada je Komnenović objasnio:

- Nisam vam rekao da je presudna za napredak ovog parka hercegnovska klima. Ona je jedinstvena i nju vam ne mogu dati niti je možete uzeti.

OD stare slave parka "Boka" nije ostalo ništa, osim pre dvadesetak godina rekonstruisane fontane sa skulpturom boginje Dijane, rad Pietra Palavićinija.
Na ovoj lokaciji palme svakako neće moći da zamene masline, primorski bor, čempres, lovorika, primorski hrast, što je predlog hercegnovskog Komunalno-stambenog preduzeća.



S druge strane, preporuka ministarstva i fitosanitarne inspekcije je da se izbegava sadnja palmi, premda crveni palmin surlaš napada zasada samo jednu vrstu. Međutim, nije sigurno da on sa kanarskih datula koje su uglavnom stradale do sada neće preći i na vašingtonije i šamaropse.

Surlaš se stalno adaptira.

Na novu vizuru "ogoljenog" parka u kome je nekada uspevalo više od 80 egzotičnih biljnih vrsta teško se, gotovo nemoguće adaptirati.

PARK MIRKA KOMNENOVIĆA

MIRKO Komnenović (1870-1941) je proglašen za najznačajnijeg Novljanina 20. veka. Skoro čitav radni vek posvetio je razvoju svog grada. Ne samo da je doprineo Herceg Novom i preko projekta izgradnje hotela "Boka" i botaničke bašte u parku, već kao zadužbinu gradu ostavio svoju kuću koja je njegovom voljom postala Gradski muzej, koji je 1953. preimenovan u Zavičajni muzej, koji sada nosi ime zadužbinara.

U sklopu muzeja, na površini od 1.000 kvadrata, botanička bašta je sa više od 100 odabranih vrsta mediteranskog i suptropskog bilja, koja je formirana u parkovskom stilu. Bogatstvo, pored ostalih, čine brojne vrste palmi, agava, kaktusa i aloja, zatim pitosporuma, primorskih borova, mimoza, kamelija, magnolija i lekovitih mediteranskih trava.