VIŠE od sedam decenija je prošlo od raskola Tita i Staljina koji je podelio Crnogorce na "patriote i izdajnike". Ovi drugi, od kojih su mnogi postali zatočenici Golog otoka, mahom nisu dočekali pravdu. Tako je Crna Gora ostala jedina od svih bivših jugoslovenskih republika koje pitanje rehabilitacije političkih zatvorenika (uključujući i "golootočane") nije rešila. Da bi se na nepravdu stavila tačka, Akcija za ljudska prava (HRA) uputila je inicijativu premijeru Dušku Markoviću i zatražila formiranje radne grupe koja bi radila na izradi zakona o rehabilitaciji političkih zatvorenika i u nju uključila predstavnike Udruženja "Goli otok" i civilnog sektora.

Kaznu na vrelom kamenu hrvatskih ostrva izdržavalo je 3.399 Crnogoraca, od čega 130 žena.

- Poražavajuća je činjenica da Crna Gora, koja je, u odnosu na broj stanovnika, dala najveći broj političkih zatvorenika i zatvorenica u bivšoj Jugoslaviji na Golom otoku, Svetom Grguru i drugim zatvorima, još nije donela nijedan pravno obavezujući akt za njihovu rehabilitaciju i obeštećenje - navodi se u inicijativi Akcije za ljudska prava koju je potpisala direktorka Tea Gorjanc Prelević.

Pre 13 godina, dakle po obnovi državne samostalnosti, predstavnici Udruženja "Goli otok" pripremili su nacrt zakona koji je dostavljen Ministarstvu pravde.

- Ali, Crna Gora, ni posle toliko vremena nije ništa uradila po pitanju njegovog usvajanja. Propuštena je prilika da se i ovo pitanje reši prilikom donošenja Zakona o naknadi štete žrtvama krivičnih dela nasilja 2015. - ukazuje Tea Gorjanc Prelević. - Što vreme više protiče, to više ovih žrtava teških kršenja ljudskih prava umire bez rehabilitacije i bilo kakvog materijalnog zadovoljenja. Njihove porodice i dalje podnose tu nepravdu.

PROČITAJTE I: Zašili pocepano srce: Lekari spasili mladića koga je komšinica ubola nožem

U međuvremenu, više od stotinu porodica čiji su članovi robijali na Golom otoku, najavilo je tužbe za odštetu u visini od oko četiri miliona evra. Jedan od malog broja živih "golootočana", Branko Ljumović iz Pipera, kaže za "Novosti" da bi taj zakon otvorio mnoga pitanja.

- Ne verujem da ću ga dočekati - kaže Ljumović, koji broji 92 godine. - Bilo je obećanja predstavnika vlasti da će se to rešiti, ali ništa od toga. Ako zakon ne zaživi sve nam je džaba.

On pamti vreme kada ga je vojni sud u Zagrebu osudio na pet godina strogog zatvora i četiri godine gubitka građanskih prava.

- Nisu uspeli da me promene. Ostao sam veran Rusiji, ali bez građanskih prava. Nisam imao pravo na posao niti da glasam. Dok sam obavljao funkciju predsednika Udruženja golootočkih žrtava, pre 13 godina podneo sam nadležnim organima nacrt zakona o rehabilitaciji i obeštećenju, ali od toga nije bilo vajde - dodaje Ljumović. - Mislim da je red da preostali živi golootočki stradalnici, a mislim da ih ima svega dvadesetak u Crnoj Gori, i članovi njihovih porodica, dobiju naknadu za sve ono što su pretrpeli na Golom otoku i zbog Golog otoka.

PRAVO NA OBEŠTEĆENjE

REHABILITACIJA bi trebalo da obuhvati pravo na poseban penzijski staž, mesečnu novčanu naknadu (poseban dodatak), zdravstvenu zaštitu, vraćanje konfiskovane imovine, odnosno obeštećenje za tu imovinu i za pretrpljenu materijalnu i nematerijalnu štetu. Visina naknade treba da bude adekvatna šteti pretrpljenoj zbog neosnovanog lišavanja slobode, što je za posledicu imalo duševne bolove, otuđenost od porodice ili propuštenu ekonomsku dobit u vidu onemogućavanja zaposlenja ili napredovanja u karijeri. Posebno bi trebalo da se vrednuje činjenica da li je osoba umrla u zatvoru.