Živojin Kiro Radović (87), diplomirani inženjer šumarstva, golootočki robijaš i robijaš Titovog režima, buntovnik i usmeni književnik, predsednički kandidat na prvim višestranačkim izborima u Crnoj Gori preminuo je u Beogradu, saopštili su iz Mitropolije crnogorsko-primorske. Nosilac je ordena Svetog Petra Cetinjskog kojim ga je odlikovao Sveti arhijerejski sinod SPC na predrlog Arhiepiskopa cetinjskog mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija. Bio je član Eparhijskog saveta Mitropolije crnogorsko-primorske.

Kiro Radović je za života postao legenda. Jedan je od predvodnika demonstracija 1968.godine, čovek jakih pesnica i još jačeg dua, beskompromisni kritičar Brozovog vremena i kasnijeg zla. Buntovan, neukrotive misli, prezirući poslušne, klimoglave, udvorice, kakvih je bilo na pretek u Brozovo vreme, ali i danas, bežeći od gluposti koja ga je najviše iritirala, napadao je marksizam, koji je po njemu razorio biće, pre svega crne Gre, u kojoj se na viteštvo duha odavno zaboravilo, ali i „najvećeg sina naših naroda“. I zbog Tita je opet išao na robiju i to sedamdesetih godina. I to u zatvor u Spužu, nedaleko od njegovih rodnih Martinića u Bjelopavlićima, jer je javno kritikovao drugove i drugarice.

U večitoj opoziciji Kiro je dočekao i devedesete. Bio je čak kandidat za predsednika Crne Gore u vreme rađanja nove „demokratije“, ali kao nemirna duša nije imao šanse. Na pitanje novinara šta će prvi uaditi ako bude predsednik, odgovorio je –daću ostavu! Ja moram biti opozicija, pa i samom sebi.

Svi poštovaoci njegovog lika i dela saučešće mogu izjaviti u kapeli na Čepurcima u Podgorici 22. I 23.oktobra od 10 do 13 sati, dok će se sahrana obaviti u Gornjim Martinićima.