I U VOLjI i nevolji od nas nema niko bolji!" Ova pesma često se čuje iz grla mladića i devojaka, dobrovoljnih davalaca krvi iz Nikšića, sabranih u klubu koji s ponosom nosi ime prvog srpskog arhiepiskopa i prosvetitelja Svetog Save. U brojnim akcijama koje su organizovali u proteklih 12 godina spasli su mnogima živote i zbog toga s pravom nose epitet najboljih u državi.

Družina od 850 članova brojnija je i po mnogo čemu uspešnija od bilo kog preduzeća u Crnoj Gori. Ljudi velikog srca ne pitaju kome treba pomoći, ko se kako krsti, kojem Bogu moli, ili čije je nacije. Kap dragocene tečnosti produbila je mnoga prijateljstva čak i tamo gde se mislilo da ih nikada neće biti.


PROČITAJTE JOŠ -NEDELjA - SLOBODAN DAN: Počinje primena Zakona o unutrašnjoj trgovini u Crnoj Gori


Iako je ovaj klub na ulici, bez krova nad glavom, opstaje i pomaže svuda po Crnoj Gori, a kada zatreba i Republici Srpskoj i Srbiji. Otuda i mnoga stečena prijateljstva i pobratimstva.

- Divno je biti član kluba koji nosi ime najvećeg sina srpskog naroda koji je uobličio naš nacionalni identitet i ostao najveća brana onima koji pokušavaju da nam izbrišu ime i prezime, krsnu slavu, naciju. Sveća Svetoga Save na ovim prostorima gori već osam vekova i verujem danas jače nego ikada pre - kaže, za "Novosti", Miodrag Peković, predsednik Kluba dobrovoljnih davalaca krvi "Sveti Sava" iz Nikšića. - Kada se desila velika tragedija na Bioču, kod Podgorice, i u železničkoj nesreći stradalo mnogo ljudi, došli smo na ideju da formiramo klub koji će poneti ime našeg svetitelja. U početku je bilo od desetoro do 15 aktivista, a danas je to armija od 850 članova i bez premca najbrojniji u regionu!

Naš sagovornik kaže da nema dana kada neko ne zatraži pomoć od nikšićkih svetosavaca.

- Kada muka pritisne čoveka, vapi za pomoć, i mi smo uvek izlazili u susret. Dešavalo se da intervenišemo u gluvo doba noći ili u zoru, zbog čega su nam posebno zahvalni nikšićki transfuziolozi - dodaje Peković, podsećajući da su ove godine već napravili pet akcija dobrovoljnog davanja krvi - tri u Nikšiću i po jednu na Miholjskoj prevlaci i Kosmetu.

Miodrag Peković


Problem nikšićkih humanista nije samo to što su na ulici, bez prostorije u kojoj bi mogli da egzistiraju, nego kada im dođu prijatelji iz drugih sredina da daju krv, oni jedva uspeju da organizuju skromno posluženje.

- Mi ne raspolažemo novčanim sredstvima, pa iako neznatna, za nas su velika kad ih nemamo. Dosadili smo ljudima kojima često tražimo ruku pomoći kako bi ugostili našu braću iz Srbije, RS koji ovde dođu i daju krv. Kao što znate, gradski oci nas ne "mirišu", pa se dovijamo na razne načine. Ipak, kada i njima zatreba kap krvi, tada nas vrlo brzo pronađu - priča Peković.

Nikšićani godišnje transfuziolozima obezbeđuju i do hiljadu jedinica krvi. Kažu da bez obzira na odnos gradskih vlasti prema njima oni neće prestati da postoje. I za takav scenario imaju odgovor.

- Ako ne opstanemo u Crnoj Gori, pravićemo akcije u RS ili Srbiji. Ići ćemo o svom trošku, platiti obaveze, i sa bocom rakije, kako to nalažu naši običaji, poći do braće da im pomognemo - dodaje naš sagovornik.


DIVNO JE BITI SRBIN

SKLOPILI smo pobratimstva sa Beograđanima i Jagodincima i te naše veze niko ne može pokidati - uveren je Peković. - Mi kao jedan narod posle Svetog Save imamo samo još Kosovo. Drugi nam učitelji ne trebaju. Obrazovanje smo nekada sticali u školama, a vaspitanje u kućama. Učili smo da je Kosovo sveta srpska zemlja, a da je Sveti Sava naš prosvetitelj i da je srećan narod koji ga ima. Divno je biti Srbin kad imate Svetog Savu i druge naše svetitelje, ali i Nikolu Teslu, Mihajla Pupina, Novaka Đokovića...