IAKO Milenka Vukovića očima nije video skoro tri decenije, iznenadna prijava od njega umalo da presedne njegovom komšiji u planini Paunu Mujoviću (69). Ovih dana policija mu je zakucala na vrata kuće u nikšićkom prigradskom naselju Rubeža, zbog sumnje da je na porodičnom imanju Vukovića (živi u Kotoru), u mestu Čemerni Do, tačnije u Vilinoj pećini, "iskopavao i u njoj pronašao obojene metale i zlato"! Paun je nakratko bio "priveden" u policijsku stanicu gde je dao izjavu i odbacio sve navode Vukovića.

- Legende o vilama, vilinim parama, zlatu u Vilinoj pećini izgleda da su opsesija mog komšije Milenka Vukovića. Svako zna da se u njegovu pećinu ne može ući, pa kako sam se onda jedino ja mogao uvući u nju i domogao zlata, kako to tvrdi Vuković, koja je, uzgred, od mog imanja udaljena tri kilometra. Zabolele su me ove laži, jer ja tu porodicu doživljavam kao svoju. Kad mu je brat umro ja sam ga oplakivao - kaže, za "Novosti", Mujović, penzioner, sestrić epskog barda Radovana Bećirovića Trebješkog. - Na mom porodičnom imanju u Šiljkovom brdu nalaze se pećine do kojih se ne može doći vozilom, osim peške ili na konju. Ja sam poslednjih nekoliko godina sanirao put kako bih lakše i nesmetano mogao doći do pećina, kao i katuna koji se nalaze u njihovoj blizini.

Pročitajte još - Krst sad svili među orlovima

Jednu od njih, koja je inače na njegovom imanju, Mujović je pretvorio u bogomolju, koja je osveštana i u njoj se nalaze ikone, koje je lično postavio. U toj pećini, koja je nekada davno bila sigurno utočište kaluđerima isposnicima, ali i ljutim hajducima koji su bežali pred naletima neprijatelja, stvorio je uslove da se u njoj može sveta služba obaviti, pa čak i zakonačiti.

- Zamirisao je tamjan u njoj i širi se celim krajem - ponosan je Mujović. - Daće Bog da jednog dana iz ove pećine odjeknu zvona koja će se nadaleko čuti. Ovde sam se rodio, rastao, pevao uz gusle, učio istoriju, shvatao ko je vera, a ko nevera. Pećina je život, a ja sam iz nje izašao kao čovek.

Podseća Paun da je njegov ujak, Bećirović, išao po pećinama i u njima provodio dane, nalazio smiraj.

I on sledi njegove staze, a pod svodovima pećine razgovara sa pčelama i orlovima. Oni su mu verni prijatelji, bolji i od nekih ljudi.


U pećinu uneo kandilo i ikonu i napravio bogomolju

Mujović kaže da je Vukoviću bio spreman da pomogne uvek u životu, ako bi mu zatrebalo.

- Dugo se nismo videli. Čuo sam da plovi po svetskim morima i da je pun kao brod, dok ja nosim suknene gaće i čarape. Da je sreće, pomogao bi svoj kraj, da ovde dođu put i struja, a ne da meni starom i onemoćalom pastiru i hajduku podmeće zlatne poluge.

KRST

PAUN Mujović namerava da iznad ulaza u pećinu podigne veliki krst koji će moći danju i noću da se vidi "do mora sinjega".

- Pozivam Vukovića da ga zajedno postavimo i izmirimo se. Ja ću mu kao pravi hrišćanin oprostiti greh - poručuje Mujović.