ZAPOSLENI u Komunalno-stambenom preduzeću, nakon letnje pauze, nastavili su akciju uklanjanja zaraženih palmi sa svih javnih površina u Herceg Novom. Prema rečima direktorke ovog preduzeća Jasmine Konjević, ekipe nisu radile od 15. juna do 15. septembra, osim kada su morali da intervenišu jer su palme, pretile da padnu ili su ugrožavale bezbednost ljudi. Od septembra prošle do juna ove godine uklonjeno je 160 zaraženih palmi, ali je preostao ogroman broj onih koje čeka ista sudbina, a to je veliki i izuzetno zahtevan posao, ocenila je Konjevićeva.

Pročitajte još: Krave napadaju masline!

Ona podseća da je u saradnji sa resornim ministarstvom i fitosanitarnom inspekcijom većina palmi hemijski zaštićena metodom injektiranja ili odgovarajućim hemijskim preparatima. Posao je obavila firma "Zožeta". Nažalost, ni preventivno tretiranje prskanjem, dva puta godišnje, niti injektiranje - ubrizgavanje u srž palme, nisu dali rezultate, nametnik surlaš nije zaustavljen, i zaraza se brzo prenosi.

- Sve palme u parku Boka u centru Herceg Novog su zaštićene, ali nijedna nije sačuvana. Tako je uglavnom i na ostalim površinama i javnim i privatnim - kazala je Konjevićeva.

- Najnovije instrukcije fitosanitarne inspekcije su da se ne traži više ni nalog za uklanjanje palmi. Sledećim ciklusom "seče" zaraženih palmi vizuelni identitet grada biće dodatno promenjen i osiromašen, i to zaista postaje ogroman problem - kaže Konjevićeva, i dodaje da će zbog toga u plan javnih nabavki za narednu godinu uvrstiti predlog stabala kojima će pokušati da nadoknade nedostatak palmi.

GRANE OPASNE I u parku Boka zaražene su sve palme, a park je u vlasništvu "Vektra Boke". Na inicijativu Opštine i zbog javnog interesa, radnici Komunalno-stambenog održavaju parkovsko zelenilo, a na ovoj površini najuočljiviji je problem otkidanja obolelih grana palmi čije su krošnje teške po tonu ili tonu i po. Oni koji posećuju ovaj još lepi park pod krošnjama palmi više nisu bezbedni.

Preporuka ministarstva i fitosanitarne inspekcije je da se izbegava sadnja palmi, iako crveni palmin "surlaš" napada zasada samo jednu vrstu. Kako bi rešili dilemu šta saditi umesto palmi u Komunalno-stambenom preduzeću planirali su anketu, a predlozi stručnjaka su maslina (domaća žutica), primorski bor (pinija), čempres, lovorika ili primorski hrast, jer bi ove autohtone vrste mogle barem ublažiti nedostatak palmi.


CENA UKLANjANjA STABALA

PALME u privatnim vrtovima treba kidati u delovima, po jednom vlaknastom stablu potroše se do tri noža, potom sav zaraženi materijal treba uviti u najlon, prvesti i zakopati na određenoj lokaciji - objašnjava Konjevićeva. - Taj postupak zavisno od veličine palme i lokacije na kojoj se nalazi košta od 250 evra naviše. U ekstremnim slučajevima i sa 800 evra nisu uspeli da podmire troškove uklanjanja.