LEPOTICA među planinama Sinjajevina, zahvaljujući čijim pašnjacima je u vredne ljude stasalo na hiljade Kolašinaca, Mojkovčana, Bjelopoljaca i Danilovgrađana koji su rasli, školovali se i brodili kroz život širom sveta zahvaljujući "bijelom mrsu", medu, lekovitom bilju i smilju, borovnicama i mirišljavim divljim jagodama, sakupljenim na njenim padinama, bije sa dobrim ljudima poslednju bitku za očuvanje čednosti, opevane u brojnim pesmama, koje još stanuju u dušama njenih potajnih "udvarača", i koji njene mirise, kao prvi put poljubljene kose i usne devojačke, upijaju i "pronalaze", gde god se našli...

Dobri ljudi, čuvari Sinjajevine, izvojevali su prvu bitku. Peticija za spas Sinjajevine, odnosno protiv izgradnje vojnog poligona i strelišta za potrebe Vojske Crne Gore, a bogami i NATO, izglasana je sa desetak hiljada potpisa.

- Naći će se, želeli to ili ne oni koji su se nameračili da unište našu hraniteljicu, pred Vladom, koja će sada morati da raspravlja o našem zahtevu - kažu u pokretu "Sačuvajmo Sinjajevinu", zahvalni na arhipastirskoj brizi koja je za njih i Sinjajevinu stigla od čelnika Mitropolije crnogorsko-primorske.

Pročitajte još: SUDBINA SINjAJEVINE: Umesto parka, poligon

- Na Sinjajevini se ne sme uspostaviti vojni poligon jer bi to zatrovalo i uništilo tu svetu planinu - kazao je prilikom potpisivanja peticije na Sinjajevini, pred hramom Svetog Vasilija Ostroškog, koji narod prozva crkva Ružica, mitropolit Amfilohije, koji se saglasio sa vernim narodom, ali i umnim ljudima iz EU koji su Sinjajevini namerili ulogu parka prirode.

- BJELOPAVLIĆI su nekada branili Sinjajevinu od Turaka, i u toj borbi poginulo je njih 53, a danas je Sinjajevina opet napadnuta.

Kažu neki - to se Amfilohije bavi politikom. Ako je briga o narodu svom politika, briga o njegovom dostojanstvu i časti politika, onda ja ne mogu ići nekim drugim putem kojim nije išao Sveti Petar Cetinjski i Petar Drugi Lovćenski Tajnovidac. Ja ne nosim sablju kao Sveti Petar Cetinjski na Martinićima i Krusima, ali imam sablju reči koju mi je Bog dao i kojom branim svoje ljudsko dostojanstvo i svetih mojih prethodnika, mitropolita crnogorskih i cetinjskih. Neka mi zamere što progovorim, meni je bitno da mi ne zamere ovi mučenici stradali za odbranu Sinjajevine. Da mi ne zameri kralj Nikola, a što će danas neki da zamere to je njihov problem. Ovde na Sinjajevini je nekada bila borba protiv Turaka, okupatora, oslobodio je kralj Nikola, koji je s kraljem Petrom oslobodio i Kosovo i Metohiju. Kako je moguće i kako sme danas Crna Gora i sadašnja vlast da se odriču Kosova i Metohije, da Sinjajevinu nude da bude vojno bojište. Današnja Crna Gora, današnja vlast hoće da oskrnave ovu svetu planinu. Kosovo i Metohija su zatrovani uranijumom, a vlast hoće isto da uradi Sinjajevini, da zatruje zemlju i vodu. Hoće da je daju u ruke okupatorima - tvrdi mitropolit Amfilohije, koji je dao blagoslov braniteljima svete planine crnogorske da istraju u nameri da je odbrane od skrnavljenja kako sa nje "ne bi krenuli novi zločini kao što kreću od Bondstila".


- Beščašće je dozvoliti da se ovde uspostavi vojni poligon. Na ovom mestu mora da se kaže istina Božija - poručio je mitropolit Amfilohije.

- PLANINA Sinjajevina, u čijem podnožju se nalazi ovaj novopodignuti hram, takođe je osveštana planina.

Ovako je, pre nekoliko dana, u crkvi posvećenoj prenosu moštiju Svetog arhiđakona Stefana u Gornjem Lipovu kod Kolašina besedio episkop budimljansko-nikšićki Joanikije, koji ukazuje na značaj Sinjajevine u odbrani vere pravoslavne i crkve, koja prolazi kroz najteže trenutke u svojoj i vekovnoj istoriji Crne Gore.


Mitropolit Amfilohije pred spomenikom Bjelopavlićima nastradalim u borbi protiv Turaka - Foto Mitropolija



- Kada pogledate njeno mesto i manastire koji su oko nje sagrađeni, tačno možete videti krst - od Morače do Svetih arhanđela na Tari i od Dobrilovine do manastira Podmalinskoga. I nije čudo što je i sama Sinjajevina ukrašena svetinjom - jednom na vrhu, jednom u podnožju. Jedna je posvećena Svetom Stefanu na vrhu, u Krnjoj Jeli, kao i ova u podnožju, u Lipovu. Ako sačuvamo Sinjajevinu, kao oni koji zastupaju čistotu duše i srca, sačuvaćemo i čistu vodu i zdravlje, čistotu prirode i svega onoga što je Bog stvorio. I da znamo da su naši preci doživljavali Sinjajevinu kao svetu goru između ovih svetih manastira, kao Božju goru koja je hranila naše pretke - poruka je episkopa Joanikija svom narodu, ali i silnicima.


Episkop Joanikije i vernici pred crkvom ispod Sinjajevine u Gornjem Lipovu - Foto Mitropolija


SEĆANjE

- PRE 40 godina sa mitropolitom Amfilohijem, umetnikom Milićem od Mačve i još nekolicinom ljudi našao sam ovu crkvu razvaljenu. Uništena je bila i zapuštena od bezbožnih vremena i obezboženih ljudi koji su stoku zatvarali u nju i koristili ovu svetinju za slične potrebe. Njih nekolicina je svojim rukama nanovo podigla oltar i zvono, čistila crkvu i naposletku je služena liturgija. Tada se ovde desilo čudo. Vera je naša najveće čudo, kao i na gori Tavor, tako je i na ovoj ovde gori Preobraženja Hristova pobeda sigurna - ovako se, na Ilindan, na još jednom okupljanju naroda koji je kod crkve Ružice dočekao njega i svog mitropolita na tradicionalnom saboru, boravka na Sinjajevini sećao umirovljeni episkop zahumsko-hercegovački Atanasije.