Nacionalnost rampa do radnog mesta

IAKO su po popisu iz 2011. godine Srbi u Crnoj Gori druga po brojnosti nacionalna zajednica (28 odsto), u državnim ustanovama jedva da se može naći zaposleni pripadnik ove nacije. Na to je nedavno ukazao i predsednik Srpskog nacionalnog saveta dr Momčilo Vuksanović koji je obavestio šefa Delegacije EU u Crnoj Gori Aiva Orava, ali i na druge probleme kroz koje prolazi srpski narod u 21. veku. Dokaze o diskriminaciji Srba u Crnoj Gori izneo je i predsednik mirovnog pokreta "Ne u rat - ne u NATO" i novinar Gojko Raičević, koji tvrdi da su oni "državni projekat, jer se nalaze i u zvaničnom dokumentu Vlade Crne Gore".

- Taj dokument se zove "Informacija o zastupljenosti manjinskih naroda i drugih manjinskih zajednica u državnim organima, organima državne uprave, lokalnim upravama i državnom tužilaštvu". Objavilo ga je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava 2015. godine, a danas je stanje još gore - saopštio je Raičević. - U Apelacionom sudu među 27 zaposlenih Srba nema, kao ni u Upravnom sudu gde je angažovan 21 stručnjak. Ista je situacija i u Vrhovnom sudu gde među 46 zaposlenih Srba nema, dok u Ustavnom sudu imamo jednog od 32 radno angažovanih ljudi. Dakle, među 126 zaposlenih u crnogorskim sudovima radi samo jedan Srbin! A ovome treba dodati Veće za prekršaje, u kojem je zaposleno 22, ali takođe nema nijednog Srbina, pa Vrhovno državno tužilaštvo gde su od 34 zaposlenih, dvoje Srbi, dok u Osnovnom sudu na Cetinju među 22 zaposlena imamo jednog Srbina. Bez takvog iznenađenja su osnovni sudovi u Plavu, Rožajama, Danilovgradu. U Privrednom sudu u Podgorici je 39 zaposlenih, i samo jedan je Srbin.

Šef poslaničkog kluba Demokratskog fronta Milutin Đukanović pitao je ministra pravde Zorana Pažina kakva je zaista nacionalna struktura sudija u Crnoj Gori.

Pročitajte još: DISKRIMINACIJA NAŠEG NARODA U CG: Podgorica pritiscima tera Srbe iz vojske

- Na delu je teška diskriminacija srpskog naroda po svim osnovama - verskoj, nacionalnoj, jezičkoj, a kada je reč o zapošljavanju Srba, tu je situacija alarmantna. Uporno od vlasti slušamo priču da nije bitno ko je koje nacije, vere ili kojim jezikom govori, već je za to najvažnija stručnost. Po toj logici ispada da su Srbi neobrazovani, da nisu stručni, jer drugačije se ne može ta situacija objasniti. Očigledno, Srbima se nudi nacistički koncept - budite nacionalni Crnogorci i onda ćete imati neku šansu - kategoričan je Đukanović.

Ministar pravde tvrdi da izbor nosilaca pravosudnih funkcija ne zavisi od njihove etičke, nacionalne ili verske pripadnosti.

- Crna Gora je po Ustavu građanska država, a prilikom izbora kandidata se ne postavlja pitanje koje su nacije. Ne postoji obaveza sudija da se izjašnjavaju nacionalno. Uveren sam da među sudijama ima i onih koji su srpske nacionalnosti - izjavio je Pažin.

I VLADA BEZ SRBA

U GENERALNOM sekretarijatu Vlade Crne Gore među 106 zaposlenih nema Srba, takođe ni u ministarstvima nauke, rada i socijalnog staranja, pravde.

- Izdvajam ministarstva sa po jednim Srbinom poput ministarstava spoljnih poslova, kulture, zdravlja, za ljudska i manjinska prava. Takođe, niko od 18 zaposlenih u instituciji Zaštitnika ljudskih prava nije srpske nacionalnosti - navodi Raičević.