ZAGREB

OD STALNOG DOPISNIKA “NOVOSTI”

KAMENI zidovi bez krova, putevi zarasli u korov, kamen na kamenu - tako izgleda Goli otok danas, sedamdeset godina od dolaska prvih logoraša. Od 11 miliona stalno naseljenih ostrva u svetu, Goli otok danas nema nijednog stanovnika, a desetak bivših logoraša, koliko ih je danas još živo, teško da će dočekati da mesto bivšeg zatvora postane spomen-područje.

Već se punih 15 godina vodi spor između opštine Lopar i grada Raba, kome pripada Goli otok, a bez sudske odluke ne mogu da se koriste evropski fondovi za projekat koji je dugo na čekanju.

- Želimo da Goli otok postane mesto gde će dolaziti mladi ljudi, učiti o prošlosti. Pripremili smo nekoliko projekata koji predviđaju da se ovde uradi hostel i prostor za razne seminare, postoji i zanimanje Evrope da se krene u realizaciju, ali zasada sve stoji, jer se ne zna ko je vlasnik ostrva - kaže, za "Novosti", Darko Bavoljak, predsednik Udruženja Goli otok "Ante Zemljar".

Pročitajte još - Pre 70 godina stigli prvi osuđenici na Goli otok

Naš Alkatraz, mesto na kojem su logoraši vlastitim radom, bez mehanizacije, podigli kamene zgrade, i posle zatvaranja doživeo je čudnu sudbinu. Dve najveće hrvatske političke stranke, HDZ i SDP, natezale su se godinama oko teritorijalnog razgraničenja, krojeći granicu po mestima gde su imali više svojih simpatizera. Tako je ponovo žrtva postao Goli otok, koji nije pripao nikome, a država je zaboravila na bivše logoraše.

- Dogodio se čak apsurd da su, na neki način, rehabilitovani teški zločinci koji su uz političke zatvorenike bili na Golom otoku, a oni su zaboravljeni - tvrdi Bavoljak.


Danas je moguće obnoviti pet zgrada koje su izgrađene na način da su logoraši vadili kamenje iz stena i ugradili ih u zidove.

- Bilo je to kao u egipatsko vreme, kada su građene piramide - kaže Bavoljak, pokazujući izvorne nacrte iz 1950. godine, koji bi mogli da posluže za obnovu objekata. U međuvremenu je doslovno sve sa Golog otoka odneto, od ve-ce šolje, do prozora i oluka, ostala je samo tabla na kojoj za ono malo posetilaca koji dođu brodom piše na nekoliko jezika "dobrodošli". Ostrvo nesreće je pusto, deluje gotovo zlokobno kao u vreme kada su ovde dovođeni zatvorenici iz cele Jugoslavije. Njihove sudbine opisane su u mnogim knjigama, a jedan od logoraša, Slovenac Radovan Hrast, koji je bio na prvom brodu za Goli otok, kaže da je to bilo mesto sa kojeg nije moglo da se pobegne.


- Tu su bili oficiri JNA, komunisti i svi oni kojih se Tito najviše bojao - kaže Hrast, koji, zbog poodmaklih godina, nije pre neki dan mogao da dođe na obeležavanje sedamdesete godišnjice logora.

Danas na Rabu, tek ponegde, može da se kupi suvenir koji podseća na Goli otok, a jedna od konoba nosila je naziv "Pržun", kako Dalmatinci kažu za zatvor, i to je otprilike sve. Svi koji su učestvovali na nedavnoj komemoraciji slažu se da je vreme da se Goli otok pretvori u memorijalno-edukativni centar. Božo Kovačević, bivši hrvatski ambasador u Rusiji, čiji je otac bio jedan od zatvorenika, kaže da je organizacija logoraškog života na Golom otoku bila drugačija u odnosu na slične zatvore u to vreme.


- Razlika je u tome što je postojala neka vrsta samouprave unutar logora, a specifičan je po tome što to nije bio "kamp smrti", već su ljudi robovski radili. Izrađivao se tu i visokokvalitetan nameštaj koji se izvozio u Ameriku i Meksiko, a robovskim radom zatvorenika gradili su se i pogoni za proizvodnju delova za brodogradilišta - kaže Kovačević.

Za bivšeg diplomatu Goli otok može da se uporedi sa katoličkom inkvizicijom, a nezainteresovanost hrvatskih vlasti tumači činjenicom što žrtve nisu u fokusu interesa i potreba sadašnje države.

- Za ovu vlast konvertibilne su druge žrtve, Hrvati katolici, a drugi ih toliko ne zanimaju - kaže Kovačević.


Na Goli otok u toku leta dođe mali broj turističkih brodova, gosti su zainteresovani i sve slikaju, uz pitanje kada će tu biti izgrađeni luksuzni hoteli.

- To je i pitanje koje se vuče godinama, hoće li Goli otok postati nova turistička meka i rizort za bogate, ili će tu biti uređen memorijalni centar. Mi smatramo da Goli otok nikako ne sme da se pretvori u turistički zabavni park - kaže Darko Bavoljak.


Turisti u obilasku Golog otoka


SRAMOTA DRŽAVE

- NIŠTA nismo do sada uradili da patnju logoraša obeležimo na dostojanstven način, i to je sramota ove države. Vladajuće strukture okreću glavu od onoga što se na ovom ostrvu događalo, a mi ne želimo da nestane u mnogobrojnim prekrajanjima istorije, ili u betonizaciji i apartmanizaciji agresivnog turizma - kaže Darko Bavoljak.