BARANIN Dušan Leković živeo je u drugim gradovima dok je igrao košarku, video je svet kao pomorac ploveći na stranim brodovima, ali ga nisu zadržale metropole, već je odlučio da se vrati na napušteno ognjište svojih predaka, u selo Godinje, i da se sa porodicom posveti razvoju originalne ponude seoskog turizma.

Staro selo u Crmnici, koje danas ima desetak stalnih stanovnika, zahvaljujući Lekoviću - postaje mesto za uživanja turista. Počeo je pre nekoliko godina krčeći zapušteno imanje, obnavljao porušene podzide, dizao nove uz pomoć i podršku porodice i prijatelja. Danas oko 1.300 kvadrata "otete" zemlje od korova i šipražja, kultivisano je i na njima zasađeno razno povrće koje turisti mogu i sami da uberu za sopstveni obrok. Uz žubor potoka, na drvenoj terasi gde vetrić ublažava letnju vrelinu, sa pogledom na Skadarsko jezero, turisti sa uživanjem ručaju u netaknutoj prirodi.

DUŠAN je, inače, dvanaesta generacija Lekovića poreklom iz Godinja. Neka posebna emocija od detinjstva vukla ga je zavičaju predaka, a imao je i sluha da prepozna potencijale seoskog turizma jer se interesovanje turista, žitelja urbanih sredina, za boravak i odmor u seoskim domaćinstvima iz godine u godinu povećava. U crmničkim selima oko Skadarskog jezera poslednjih godina sezona duže traje nego "na peni od mora".

Selo Godinje je oaza mira, zdrave hrane i dobrog vina, a odnedavno mesto sa još jednom izletničkom ponudom. Za razliku od mnogih drugih crmničkih sela koja su bezvodna, Godinje ima 13 izvora vode. Na rubu imanja Lekovića je potok Mlištica u kome je Dušan dovitljivo napravio ribnjak sa pastrmkom. Posebna atrakcija za goste je da mogu sami da izaberu pastrmku u potoku, koju Dušanova mama spremi.

- Potok ni tokom leta ne presuši i u njemu od kraja juna imamo mali ribnjak. Na imanju koje se graniči sa našim je i stari mlin u kome je, kako kažu meštani, poslednje žito samleveno 1958. godine. Iako je mlin napušten i oronuo od zuba vremena, ostao je veliki kamen. Planiramo da napravimo stepenice, da gosti mogu da se spuste i uđu u mlin koji je na najvišoj koti u selu. Nekada je Godinje imalo devet mlinova - navodi Dušan.


Dušan Leković ispred svoje kuće u Godinju

GOVOREĆI o posebnosti nekada i danas, gostu na imanju Lekovića pažnju mora privući vrt. Neupućeni će možda reći da je Dušan svoju baštu ukrasio cvetovima nevena, kadifa, te začinskom biljkom bosiljak. Međutim, zasađeno cveće između povrća ima posebnu namenu, a i potvrdu da se mladi čovek posvećeno bavi proizvodnjom organske hrane. U vrtu buja povrće kome godi plodna crmnička zemlja, biljke se natapaju izvorskom vodom a od štetočina ih "čuvaju" cvetovi nevena, kadifa...


Pročitajte još: Slovenac oživeo srpsko selo


Dušan je prihvatio tradicionalno, praksu koju su u vrtlarstvu primenjivali naši preci uzgajajući povrće bez prskanja hemikalijama.

- Neven ima isceljujuća i lekovita svojstva po zdravlje tla i okolnog povrća. Svaki vrt u kome se uzgaja organsko povrće nezamisliv je bez nevena koji štiti okolne biljke kupusa, krompira... Korenje nevena i kadifica sadrže fitonicide koji odbijaju štetočine u tlu, koji će povrće zaobići i zbog mirisa ovog cveća. Opredelio sam se za ovakav način uzgoja domaćeg povrća, koje ne prskam - objašnjava Dušan.

OD LEGENDI DO ISTORIJE

PRIČA o Godinju ne fali. Neke su pretočene u legende, neke su istorija. Meštani će s ponosom reći da selo možete obići a "da ne ugledate svetlost dana". Naime, u minulim vremenima da bi se zaštitili od napada Otomanske imperije, jer je ovde bila granica sa Turskom, stanovnici Godinja gradili su "kuću na kuću" i tako razvili poseban sistem prolaza kroz selo. U "konobama" objekata izgrađeni su tuneli, kojim se "ispod čemera" moglo doći od prve do poslednje kuće u selu. U Godinju su ostaci kule Balšića, dinastije iz srednjeg veka, koji su baš u ovom selu imali letnjikovac sagrađen u drugoj polovini 14. veka. Ovo je samo deo bogate istorije ovog kraja koja privlači pažnju turista. Inače, Godinje je prva zaštićena ruralna celina u Crnoj Gori sa statusom kulturnog dobra.