Zakon o slobodi veroispovesti koji je predložila Vlada Crne Gore, a koji će se naći na usvajanje u državnom parlamentu predstavlja Zakon protiv Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori, ocenio je prof. dr Bogoljub Šijaković u Nikšiću prilikom predstavljanja svoje nove knjige "Crkva, pravo, identitet" u izdanju Institua za srpsku kulturu iz Nikšića.

- Stav da je država bila vlasnik imovine nije tačan. Ideja da se sva imovina "an ženeral" zakonom otme, je nezapamćeno ito ne postoji. Postoji procesno pravo, upravno pravo, tužbe, načini na koje neko može da dokazuje vlasništvo, pa ako dokaže vlasništvo sud mu to presudi. Ne, nego se sad od Crkve traži da Crkva dokazuje za svaku stvar svoje vlasništvo. Kako ćete dokazivati, potezati dokaze za Đurđeve Stupove, za Moraču, premda to, takođe, može da se dokaže. Znamo ko je to pravio, kako je pravio, imate ktitore oslikane u manastirima. Taj ktitor drži hram, ima ktitorska povelja i to je dokaz vlasništva. Nekim čudom, vlast je, izgleda u kontaktu s ktitorima – čekamo dokaze kako su to ktitori njima javili da na njih prenose svoja ktitorska prava nad hramovima. To su fantazmagorije, to je život svakog dana u Crnoj Gori, kazao je Šijaković.

Pročitajte još - Neće biti otimanja srpskih svetinja


Najavljeni zakon profesor ocenjuje opakim, jer njime priprema teren za otimačinu crkava i manastira, ne samo u Crnoj Gori, nego i na Kosovu i Metohiji.

- Vladajuće strukture u Crnoj Gori su u najboljim mogućim odnosima sa vladajućim strukturama na samoproglašenom tzv. Kosovu. One su izuzetno povezane, a postoji i metastruktura koja rukovodi radom tih struktura. Prištinske vlasti su uz pomoć nemačke ambasade u Prištini, krenule da u Novom Brdu rekonstruišu ostatke pravoslavne crkve Svetog Nikole, prikazujući to kao rimokatoličku crkvu! Sa velikom upornošću se pokušava uvesti tzv. Kosovo u UNESKO da bi se, preko toga, oni pojavili kao entitet koji pretenduje da štiti kulturnu imovinu. Sada se iste formulacije čuju i u Crnoj Gori, i nalaze se u ovom zakonu protiv Crkve, da je motiv zaštita kulturnih dobara. Naravno, svaka država treba to da čini. Crna Gora, već, ima zakon o zaštiti kulturnih dobara i to se čini tim zakonom. Vrlo je interesantno da se pojavljuje entitet koji kaže: Mi hoćemo da štitimo vrlo dragocenu biblioteku, rukopise, srednjovekovne inkunabule u manastiru Morači i to onaj književni fond koji smo 1945. zapalili i uništili. Onaj ko je devastirao sakralne objekte sad se kandiduje da ih štiti, nakon što ih je Crkva obnovila, sredila, vratila u život, jer ti sakralni objekti nisu samo kulturno-istorijski spomenici, kako to vole da kažu, nego je to život za Crkvu i verujuće ljude. To je sam život, deo njihove verske slobode i prava na veru i slobodu, poručio je Šijaković.