PROSJAČENJE U CG: Ne vide decu koja traže milostinju

BOSONOGA deca na ulici i njihova ispružena ruka koja traži milostinju, slika je sa kojom se susrećemo pri svakom izlasku iz kuće. Ipak, institucije su na taj jeziv prizor slepe, a broj dece koja su prinuđena da prose iz godine u godinu sve je veći. Na takvo stanje nedavno su upozorili zaposleni u instituciji zaštitnika ljudskih prava i sloboda, navodeći da je prosjačenje i te kako izraženo u Crnoj Gori i da adekvatno rešenje za taj problem ne postoji.

- Ako uzmemo u obzir da već godinama unazad govorimo o istim problemima i nedostatku kapaciteta institucija da reše problem dečjeg prosjačenja, onda nam zapravo sama država odgovara da se suštinski još uvek nije opredelila da se bavi rešavanjem ovog problema. Uprkos međunarodnim konvencijama i zakonima koje Crna Gora usvaja u cilju zaštite dečjih prava, u praksi se stvari ne menjaju gotovo uopšte - kazao je, za "Novosti", izvršni direktor romske organizacije mladih "Koračajte sa nama" Elvis Beriša.

Da bi institucije radile na sprečavanju dečjeg prosjačenja, koje najčešće podrazumeva romsku decu, pre svega treba da budu senzibilisane i upoznate sa romskom zajednicom, dodaje Beriša.

Naglašava da kada bi se Zakon o socijalnoj i dečjoj zaštiti sprovodio dosledno u praksi, situacija bi bila drugačija, a da je najveći problem kada je reč o zakonima zapravo njihova primena. Tvrdi da se oni ne realizuju, jer ne postoji suštinska volja da se stanje zaista promeni.

- Institucije i dalje problem traže u tradiciji Roma. Prosjačenje nije tradicija nijednog naroda, već krajnje sredstvo, za koje se teško donosi odluka, kada nema drugih načina za preživljavanje. Naše društvo reaguje kada vidi da prosi dete plavih ili zelenih očiju, slatko je dok se smeje i dok sijaju potpuno nevine oči, često bez obuće i adekvatne odeće, ali kada se zapravo zaključi da je romsko dete u pitanju, onda je, nažalost, normalno da ono bude na ulici i da prosi - rekao je Beriša.

Elvis Beriša - Foto PR centar

Ističe i da nijedno dete nije samo izabralo da se ponižava, izlaže različitim rizicima, gubi volju za školovanjem, nadu za bolji život i da gasi svoje snove. On smatra da ako dete živi i radi na ulici od svoje druge ili pete godine, onda kada odraste nema mnogo izbora.

Pročitajte još: AKCIJA U NOVOM PAZARU: Hapšenje zbog organizovanog prosjačenja

- Jedina opcija je da nastavi istim putem kojim idu njegovi roditelji, a to je da stupi u brak i, kada dobije decu, da i ona nastave da se bave istim "poslom". U suprotnom, što se često i dešava, deca postaju vrlo laka meta ljudi koji su u sukobu sa zakonom. Onda počinju još veći problemi. Pitanje je da li se državi više isplati da ovu decu na vreme vrati u školske klupe i od njih napravi korisne članove društva, ili da se kasnije bavi suzbijanjem prosjačenja i plaćanjem ceha zbog svih negativnih posledica ove pojave - kazao je Beriša.

Dodaje i da bi problem bio rešen uspostavljanjem ili obezbeđivanjem prihvatilišta u kojima bi bila zbrinuta sva deca, ne samo romska, koja su žrtve nasilja i žrtve ulice, i ona bi paralelno radila sa osnaživanjem porodica. Deca bi se vratila porodicama kada se steknu uslovi za to.

POMOĆ PORODICAMA

TEŠKI uslovi života romskih porodica, nemogućnost zaposlenja roditelja i izostanak materijalne pomoći navode decu na prosjačenje.

- Tu je i višegodišnji podstrek od strane institucija da se bave prosjačenjem, jer ih "ne diraju" kada ih zateknu da prose. Država je kroz Centar za socijalni rad i druge službe dužna da obezbedi osnovne uslove života svim građanima, a verujem da bi se problem dečjeg prosjačenja smanjio ukoliko bi se porodice ekonomski osnažile - kazao je Elvis Beriša.