Za Herceg Novi, grad na ulazu u Boku, a u krilu vrletnog Orjena, od osnivanja u nekom nezvaničnom takmičenju sa obližnjim i starijim Kotorom i Dubrovnikom, još je Crnjanski pisao da se od njih razlikuje. Oni se mogu pohvaliti trgovima, ali ih Novi nadmašuje tvrđavama. I kao što grad raste nad beskrajnim plavetnilom mora, sa njim se uzdižu tvrđave. Istina, Citadele, one koja se na more naslanjala, više nema: obrušila se u zaliv posle zemljotresa 1979. Uz samu obalu uzdiže se Forte mare, pa iznad Starog grada Kanli-kula, a na ulazu Sat-kula. Visoko nad gradom stražari Španjola. Sve ih, pre nego putnik namernik uđe u zaliv i ugleda Herceg Novi, najavljuje na ostrvu Lastavica tvrđava Mamula, a u blizini i Arza.

Svedoci prošlosti, prolaznosti, osvajanja, poraza, pobeda, rušene i dograđivane, zaboravljane i obnavljane novske tvrđave žive danas neke nove živote. Tako bi Forte mare, ili morska tvrđava, sagrađena između 14. i 17. veka, na čvrstim morskim stenama, sa sačuvanim isklesanim grbovnikom bosanskih velmoža, sa izvorom vode u podnožju, uskoro trebalo da bude upisana na listu zaštićenih spomenika kulture Uneska.

Od trenutka kada su predsednik Opštine Stevan Katić i tadašnja ambasadorka Crne Gore u Francuskoj i stalna predstavnica Crne Gore u Unesku Dragica Ponorac obelodanili ideju o upisu ove tvrđave na prestižnu listu svetske kulturne baštine, istoričar umetnosti Lazar Seferović počeo je da piše monografiju "Herceg Novi, grad monumentalnih tvrđava".

Pročitajte još: Gosti iz Srbije među najbrojnijima u Herceg Novom

MONOGRAFIJA je promovisana baš na tvrđavi Forte mare, i to je, kako kaže autor, bila njegova podrška toj kandidaturi.

- Knjiga je posvećena svim novskim tvrđavama, a posebno kandidaturi Forte mare, jer je to san koji sanjam skoro pedeset godina - priča jedan od omiljenih gimnazijskih profesora, koga pamte mnoge generacije. Pojedine svoje učenike i sada rado okuplja oko svojih zanimljivih i za grad važnih projekata.


Lazar Seferović na promociji - Foto V. Vujnović


- U svetu su milioni spomenika i gradova, a Herceg Novi će se pojaviti na toj listi od 981 odabranog. Pitao sam se hoće li moji Novljani znati da prepoznaju vrednosti koje im u susret dolaze. Onda sam se ohrabrio mišlju da će mlade generacije to prepoznati i vrednovati kao svoje viđenje budućnosti ovih prostora - kaže profesor Seferović.

- Značajan doprinos svim mojim knjigama dali su, osim moje porodice, i moji saradnici, nekadašnji đaci, među kojima su Boris Ilijanić, Radmila i Đorđe Ćapin, mladi arhitekta Vuk Čvoro, moje kolege iz kotorske gimnazije, arheolog Jovica Martinović... Oni svojim prilozima daju posebnu literarnu arhitekturu ovoj monografiji i dokazuju koliko su privrženi istraživanju i prezentaciji našega grada i njegovog arhitektonskog i urbanog nasleđa.

Pročitajte još: HERCEG NOVI: Za Belu vilu 30.000 evra

KNjIGA "Herceg Novi, grad monumentalnih tvrđava" ima šest poglavlja, a među prvima je ono koje se odnosi na osnivanje Topaljske komunitade, koja je preteča današnje hercegnovske opštine.

- Napisali smo ovu knjigu ja i moj unuk Matej Pašeta, koji je koautor i dizajner ove knjige, kao i prethodnih deset mojih knjiga, ali je u ovoj najviše prostora posvećeno tvrđavi Forte mare, jer je jedna od najlepših i najelegantnijih - objašnjava Seferović.

Podseća zatim da je osamdesetih godina prošlog veka vodio obnovu spomenika kulture u Herceg Novom, kao predsednik Upravnog odbora SIZ-a kulture. Još tada je, kaže, predlagao Zavodu za urbanizam, kome je nakon zemljotresa poverena obnova grada, da se Forte mare obnovi. To je i učinjeno 1986. godine, u venecijanskom gabaritu, a ostvaruje se sada i profesorov san posle nominacije tvrđave Forte mare za upis na listu svetske baštine.

Tvrđava Forte mare - Foto Mina Marić Janković


PROFESOR Seferović je više od dve decenije posvećen pisanju o Herceg Novom. Povodom 600 godina osnivanja grada priredio je, sa velikim timom saradnika, bogatu foto-monografiju. Usledila je knjiga "Umjetničko blago Herceg Novog", a onda i publikacija o ansamblu "Bokelji", koji je utemeljio, a pisao je sa bratom Dušanom.

- Tada sam prvi put primenio princip, kao i danas, da jedan deo tekstova pišem latinicom a drugi ćirilicom. Bokelji su kroz čitavu istoriju, kroz crkvene i druge knjige, koristi oba pisma. To je rezultat i dvojne konfesionalnosti stanovništva koje ovde živi i sebe naziva Bokeljima, ali i tolerancije - objašnjava Seferović.

Potpisuje i monografiju "Dvadeset dve sage o kulturnom blagu Herceg Novog", zatim izdanje "Od sveca i pape do pop i rok zvijezda", "Tragom čudesnih žena u Boki kotorskoj", "Znamenite Novljanke", ali i knjigu posvećenu Umetničkoj školi u Herceg Novom, koja je, kako kaže, esencija ne samo crnogorske, već i jugoslovenske likovne umetnosti. Tu su predavali ili učili Petar Lubarda i Milo Milunović, Dado Đurić i Vojo Stanić, Luka Berberović i Bato Pravilović.

STANDARDI ZA UNESKO

GENERALNA sekretarka nacionalne kancelarije za Unesko Milica Nikolić podsetila je na promociji da su 2017. godine venecijanska utvrđenja upisana kao nominacija Crne Gore, Italije i Hrvatske i da je još tada za tvrđavu Forte mare procenjeno da ima vrednost koja zadovoljava standarde. Treba, međutim, ispuniti još neke uslove.

- Uskoro počinje izrada konzervatorskog projekta, pa verujem da će upis tvrđave Forte mare biti uskoro ispred nas. Čekamo formalnu potvrdu - kazala je Nikolićeva.

Novljanka Dragica Ponorac osnažila je njeno uverenje neposrednijom porukom: - Profesore, okrenućemo se naglavačke, ali Forte mare će biti na listi svetske baštine! Komitet je već otvorio vrata. Uspećemo!