PIVSKA PLANINA: Život se vraća na vrhove

GORE među oblacima na oko 1.500 metara nadmorske visine, na Pivskoj planini, u selu Trsa ovih dana je živnulo. Čim se povuče sneg, grane sunce, u puste kolibe vraća se život. Oko tridesetak kuća "okupiralo" je ovaj prostor u plužinskoj opštini. Tu je i čuveni nacionalni restoran "Milogora" (nazvan po obližnjem brdu), kafana iz koje se svakodnevno čuju zvuci gusala i gromoglasna pesma kršnih momaka. Selo se nalazi nedaleko od kanjona Pive, Tare i Sušice, a ispod obronaka Durmitora. O Trsi je svojevremeno pisao i čuveni geograf Jovan Cvijić, diveći se njenim prirodnim blagom.

Za one koji vole avanture tu su brzaci Tare, kao i atraktivni kanjon Nevidio, dok su za zaljubljenike u džip safari u ponudi prašnjave i uske staze oko Durmitorskog prstena i luda vožnja po planinskim predelima od Trse, Pišča, Lokvica, Prutaša, Todorovog dola, Dobrog dola, Sedla, Žabljaka, Štuoca, Male Crne Gore, kanjona Sušice, Nedajna i, na kraju, odakle se krenulo - Trse. Ispada da je selo centar ovog dela Crne Gore!

- A i kako ne bi kad je Trsa između dva svetska rata bila opštinski centar u kome su dućani bili puni robe i mušterija, život se odvijao dosta dobro. Kraj je imao žandarmeriju, lekare, matičara i čak telefonsku liniju sa Žabljakom napravljenu preko Nedajna, Sušice, Male Crne Gore, Štuoca i bila je kopča sa svetom. Bila je i škola, sa mnogo dece čiji se žagor mogao čuti nadaleko - priča nam Mirčeta Jokanović, prekaljeni vojnik, koji je 40 godina proveo u vazduhoplovstvu, od čega, kako voli da kaže, pola u ratovima, a danas provodi penzionerske dane na porodičnom ognjištu.

- TAKVI smo mi Jokanovići. Uvek spremni da za odbranu vere i otadžbine, ako treba, i život damo. Bilo je mojih bratstvenika koji su u prošlosti ginuli za krst časni i slobodu zlatnu, a ja sam samo nastavio ono što su nam oni ostavili u amanet - dodaje naš sagovornik.

Mirčeta Jokanović je završio vojne akademije, bio je pilot lovac u ratu u vreme SSSR-a kada je bio angažovan u Kazahstanu, komandovao je "migom 29", bio komandir eskadrile lovačkog puka u ratu 1999, načelnik PVO, operativni borac protiv NATO koji sukob SRJ sa moćnom vojnom alijansom smatra ličnim ratom! Posle toga obavljao je poslove načelnika avijacije u komandi ratnog vazduhoplovstva, kao i komandanta podgoričkog vojnog aerodroma, da bi bogatu karijeru završio kao glavni inspektor ratnog vazduhoplovstva.

- S proleća pobegnem iz Beograda i dođem u ovu lepotu, nadišem se vazduha, opustim sa dragim ljudima i ostanem do kasne jeseni. Uvek se nađe pokoja čašica dobre rakijice, sednem sa prijateljima čije priče uvek ostanu neispričane i nastavljaju se iz godine u godinu. Život je ovde oduvek bio težak, pa je to jedan od razloga što su mladi odlazili trbuhom za kruhom po belom svetu. Piva je po glavi stanovnika izrodila najviše doktora nauka u onoj bivšoj i velikoj Jugi. Muka ih je terala da uspeju u životu, da se školuju i postanu cenjeni ljudi - dodaje Mirčeta.

Selo Trsa, na Pivskoj planini - Foto V.Kadić

PIVA je u svojoj burnoj istoriji davala i patrijarhe. Makarije Sokolović je poreklom iz ovog kraja. Njegov brat ili bliži srodnik Mehmed-paša Sokolović bio je turski veliki vezir, koji je imao i te kako zasluge za obnavljanje Pećke patrijaršije, ali i za očuvanje Pivskog manastira.

- Verovatno da je i to bio razlog što su Pivljani imali carski hatišerif, odnosno ferman, sultanovu naredbu da se ovde ne sme držati turska postoja, niti se ubirati drugi prihodi od poreza sem carskog. Bila je na Unču privremena karaula, obična drvena koliba, koja je više delovala kao neko sklonište, i u njoj se Turci nikada nisu zadržavali dugo - prelistava istoriju Pive, Mirčeta, čiji predak Joka se ovde doselio negde u 17. veku, po kome se bratstvo prozvalo Jokanović, otkrivajući da njihovi daleki koreni dosežu do Kaluđerovića, koji su nekada davno živeli u podnožju Šare slaveći Svetog Đorđa, kao porodičnu slavu.

GLASOVITO bratstvo namerava uskoro da se sakupi u Trsi, gde će doći Jokanovići sa raznih strana sveta. Vrata su širom otvorena ne samo pravoslavcima, već i onima koje je nužda naterala da pređu u muhamedansku ili rimokatoličku veru.

Centar sela, restoran nazvan po obližnjem brdu

- Svi su dobrodošli, jer svi smo jedno. Koren nam je dubok, a porodično stablo se silno razgranalo - kaže Mirčeta, dok u debeloj hladovini svoje kuće žestoko "udara" po šljivovici i jabukovači za koje kaže da deluju lekovito i okrepljuju.

- Njima ne može da konkuriše ni viski, a bogme ni francuski konjak! Prava rakija je ona koju osetiš tek u stomaku, a takva je ova moja - pivska!

OFANZIVA

U PETOJ neprijateljskoj ofanzivi Piva je mnogo stradala. Gotovo da nema kamena koji nije natopljen krvlju. Kada su Trsom prolazili pripadnici zloglasne SS divizije "Princ Eugen" , kuća Jokanovića je zapaljena. Kako je ta porodica jedina imala sveštenike, umne i učene ljude, a time i bogatu biblioteku, oni su bili pod posebnim nadzorom.

- Koliko im je bilo stalo da unište vredna dokumenta, arhivu, istorijske spise, knjige, govore priče svedoka da je nemački vojnik štapom prelistavao svaku stranicu kako bi ih vatra progutala. Znali su oni šta znači posedovati toliko kulturno blago, a posebno koliko ono utiče na stvaranje nacionalnog i verskog identiteta. I u tom ludilu i vatrenoj stihiji jedino su "preživeli" molitvenik i jedan psaltir - priča Mirčeta.

FUDBALERI I MINISTRI

JOKANOVIĆI su iznedrili sportiste i ministre. Jedan od njih kojim se ponose je i Slaviša, bivši fudbalski as i sada uspešni trener, koji još nije zakoračio nogom na zemlju svojih predaka. Mirčeta kaže da je u Trsu dolazio Vukašin Jokanović, bivši savezni ministar i svedok odbrane nekadašnjeg predsednika Srbije i SRJ Slobodana Miloševića u Hagu.