MALO je ljudi koji su celi svoj život posvetili sportu i ljubavi prema svom gradu (Nikšiću) i klubu (Sutjesci) kao što je to Nikola Peco Rakojević (61), šef stručnog štaba četvorostrukog crnogorskog prvaka. Nikšićani s pravom ispijaju šampionski šampanjac kraj Bistrice, a uspešna sezona je krunisana trijumfom na stadionu pod Goricom i pobedom nad večitim rivalom, podgoričkom Budućnošću (2:0), od koje su na kraju imali devet bodova više.

- To su najslađe pobede i titule. Jer dugo traje naš rivalitet, a trijumf je samo potvrdio našu dominaciju u prvenstvu, sa konačnih devet bodova prednosti. Nije, međutim, tako izgledalo 20. oktobra prošle godine, kada smo u odnosu na komšije bili u minusu pet bodova. Smogli smo, ipak, snage da napravimo preokret i prezimimo na čelu tabele, i od tada nas više niko nije mogao skinuti s trona - priča, u razgovoru za "Novosti", Nikola Rakojević, koji je od 2017, kao šef stručnog štaba, Sutjesci doneo dve titule prvaka države i jednu u nacionalnom kupu.

- SVE zasluge momcima koji su izneli ogroman teret, ali i mojim saradnicima, agilnoj upravi, rukovodstvu opštine, navijačima koji su nam uvek bili dvanaesti igrač i davali nam vetar u leđa. I kada se kockice slože, shvatite da uspeh nije mogao izostati - dodaje Peco, koji već kuje planove kako izaći na evropsku scenu i predstaviti se u što boljem svetlu.

Pročitajte još: "Bekenbauer" i u književnosti

- Pred Sutjeskom su novi izazovi. Mislim da možemo napraviti nešto više nego proteklih godina. Svesni smo snage rivala, ali nema isticanja bele zastave. Višemilionski budžeti i angažovanje po nekoliko stranaca nekim klubovima u startu daju ogromnu prednost. Mi smo tu "tanki", čak i kada su u pitanju timovi iz regiona - konstatuje Rakojević, dodajući da ovih dana mnogobrojni menadžeri pritiskaju njegove pulene da promene sredinu. - To je očekivano, s obzirom na to da se radi o igračima šampionskog tima. Ipak se nadam da će većina ostati verna plavo-beloj boji.

Šampionsko slavlje fudbalera Sutjeske, drugu sezonu zaredom - Foto Ž. Šapurić


PECO je ovih dana produžio vernost klubu.


- Nije bilo mnogo priče. Nikšić je moj grad, Sutjeska drugi dom. To je bilo dovoljno za dogovor.

Kolika je njegova povezanost sa klubom, govori činjenica da je pre manje od mesec dana, u finišu prvenstva, neočekivano morao na hirurški sto. Bio je to šok za sve - upravu, igrače, navijače, verne "vojvode". I rivali na terenu su mu poželeli uspešan povratak na teren. Iznenadio je sve kada se nedelju dana posle operacije prostate Rakojević našao na trenerskoj klupi.

NAJTUŽNIJI DOGAĐAJ U dugoj fudbalskoj karijeri najtužniji događaj za Rakojevića bilo je ispadanje Sutjeske iz Prve lige u sezoni 1987/'88. - Igrali smo protiv Zvezde na našem stadionu 2:2, i taj bod nas je ostavljao u društvo najboljih. Nažalost, dešavanja na utakmici Priština - Čelik izbacila su nas iz lige. Te utakmice i svega što se dešavalo u tom kolu sećaću se dok sam živ!

- Nisam mogao drugačije. Kako da ostanem kod kuće? Ljubav prema klubu bila je jača. Pomogao sam mojim igračima da pobedom nad Grbljem naprave još jedan korak ka tituli.

CELU svoju igračku karijeru Peco je proveo u Sutjesci. Postao je prvotimac sa 18 godina, još pre nego što je "zlatna" generacije omladinaca Sutjeske, kojoj je pripadao, ovenčana slavom posle osvajanja titule prvaka Jugoslavije 1976. godine. U tom periodu, od 1975. do 1989. godine, odigrao je 256 utakmica i postigao 36 golova. Potom se posvetio trenerskom pozivu. Prvi posao bio mu je - a gde bi drugo - u Sutjesci, vodio je prvu ekipu u sezoni 1991/'92. Plavo-belima se vraćao kasnije u nekoliko navrata - od 2008. do 2010. godine, od januara do aprila 2011. i od 2017. godine.

Posle jedne sezone u pljevaljskom Rudaru iz Pljevalja, punu deceniju je gradio trenersko ime van Crne Gore - u Hajduku iz Kule, Vrbasu, Borcu iz Banjaluke, Čukaričkom, Banatskom Dvoru, Banatu iz Zrenjanina. Takođe je bio i selektor mlade reprezentacije SR Jugoslavije (2000-2001). Po povratku kući, kao niko pre i posle njega, trenirao je praktično sve crnogorske timove - Zetu, Lovćen, Budućnost, nikšićki Čelik, ponovo Rudar i ekipu Mladosti (danas OFK Titograd), sa kojom je u sezoni 2015/2016. osvojio titulu prvaka Crne Gore. Treći mandat u Sutjesci je krunisao sa tri trofeja.

TUMBA SJAJAN TRENER O selektoru crnogorske reprezentacije Ljubiši Tumbakoviću, strateg Sutjeske govori u superlativu. - Sjajan čovek, trener i pedagog. Povrede ključnih igrača sputavale su ga da sastavi najbolji tim, što je uticalo na rezultate. Ipak, svi ljubitelji fudbala u Crnoj Gori se nadaju da će Tumba prevazići teškoće i doneti nam radost u predstojećim kvalifikacionim mečevima za plasman na EP - kaže Rakojević.

IDUĆE godine u gradu podno Trebjese biće proslavljen vek otkako se fudbalska lopta kotrlja. Mnogobrojna su značajna imena ponikla u Nikšiću. Pored Rakojevića, tu su Vojin Lazarević, Gajica Đurović, Zoja Vorotović, Zoran Nikitović, Slobodan Rojević, Novak Zeković, Dragan Međedović, Rajo Vujadinović, braća Mijo i Muni Bajović, Ljaka i Mićo Bakrač, Nebojša Bandović, Milisav Šećković, Dragan Mijanović, Saša Medin, Brajan Nenezić, pa sve do Andrije Delibašića, Mirka Vučinića, Vladimira Jovovića i novih zvezda stasalih kraj Bistrice - Boža Markovića, Marka i Miloša Vučića, Stefana Lončara, Nemanje Nedića, Veljka Vukovića, Vladana Bubanje...

Ne mogu se zaboraviti ni dvojica "čileanaca", članova mlade reprezentacacije Jugoslavije koja je pokorila svet, Ranka Zirojevića i Slaviše Đurkovića.

Na pitanje ko je prema njegovoj oceni prva Sutjeskina zvezda, Rakojević nevoljno odgovara:

- Teško je to reći, jer su mnogi sjajni fudbaleri ugradili sebe u klub i grad. Jedno je sigurno: Nikšić je oduvek bio rasadnik fudbalskih talenata, kako u bivšoj Jugoslaviji, tako i danas u Crnoj Gori. Fudbalski dragulji podno Trebjese niču kao pečurke posle kiše - dodaje Peco, koji je prošle godine s pravom poneo epitet najuspešnijeg crnogorskog trenera, kada je sa Sutjeskom osvojio treću titulu, a drugoplasirana podgorička Budućnost je za šampionom zaostajala rekordna 22 boda.

TITULA DOKTORA

SKROMAN u ophođenju, trener Sutjeske ne ističe svoju titulu - doktora. Uz trenersku karijeru i mnogobrojne obaveze, uspeo je da doktorira fizičku kulturu. Dr Nikola Rakojević sa zvanjem saradnika predaje na Fakultetu za sportski menadžment.

- Uvek sam težio tome da posao radim na najbolji mogući način, a želeo sam da proširim svoje znanje, da bih bio spreman da objasnim igračima šta radimo, zašto radimo i šta razvijamo tim treningom. Zato sam i doktorirao. Radio sam oba posla, ali mislim da je posao profesora lakši samim tim što je manje stresan. Ipak, kada jednom uđete u fudbal i trenerske vode, to vam nekako uđe pod kožu i ne možete bez toga.