LEGENDARNI Miroslav Ćiro Blažević, na samom kraju svoje briljantne sportske karijere, kako bi se fudbalskim rečnikom reklo, zabio je pravi het-trik.

Kao prvo, učešćem u spotu SDSS-a uoči evropskih izbora poslao je poruku i hrvatskoj i srpskoj javnosti da konflikti i svađe ne vode nikud. Drugo, podržao je Milorada Pupovca u trenucima kada se na njega obrušava lavina napada krajnje hrvatske desnice koja ne podnosi ništa što je srpsko, bez obzira na to što je adresa rođenja i stanovanja lidera Srba u Hrvatskoj upravo Hrvatska. I treće, možda najvažnije, Ćirin glas razuma može da posluži i Srbiji i Hrvatskoj da je potreban jedan novi početak, u kojem niko neće zaboraviti prošlost, ali će se svi okrenuti budućnosti.

PROČITAJTE JOŠ - Ćiro Blažević: Nevažno ako me sad malo manje vole (VIDEO)


Reći će Ćiro, uz ono obavezno "sine", moramo da živimo u miru, a sport je uvek povezivao ljude jer "sportaši nisu šovinisti". I taj Ćiro, kao uostalom i neverovatni Đoković i bezbroj drugih, zaista su ambasadori razuma na jugoistoku Evrope, gde i dalje ima onih koji bi nove svađe, sukobe i podele. Život sa retrovizorom na leđima ne donosi sreću nikome, pogotovo ne mladim ljudima kojima su potrebne poruke optimizma, baš onakve kakve je uputio ovaj čarobnjak koji je decenijama plenio pažnju svih zaljubljenika u fudbal.

Te Ćirine naoko jednostavne reči "ne gledam ljude po nacionalnosti i veri, već pre svega treba biti čovek", upijaju se kao eliksir razuma, kao pružena ruka da se ljudi uvažavaju i da se izbegne ono što slavni trener naziva primitivnim porivima koji vode novom zlu.

A oni koji Ćiru posle svega više ne vole ili manje vole, ne treba uopšte da ga vole. Oni su prošlost. Budućnost pripada onima koji su s odobravanjem dočekali poruku koju je Blažević uputio - da su svi ljudi jednaki.