Više od šest hiljada građana Crne Gore podržalo je peticiju koju je pokrenula nevladina organizacija "Grin hom" kojom se traži uspostavljanje trajnog moratorijuma na gradnju malih hidroelektrana u Crnoj Gori i biće u sredu predata Skupštini Crne Gore. Iz ove NVO su saopštili da su im u prikupljanju potpisa pomogli meštani sela Bukovice, Plava i Vinicke. Međutim, nisu samo ovi krajevi Crne Gore "napadnuti" projektima izgradnje malih HE, nego i Morača, gde se takođe žitelji bune plašeći se posledica koje bi ugrozili nemanjićku lavru - manastir Morača, i probudilo klizišta, ugrozilo biljni i životinjski svet.

Da se iza projekta malih hidroelektrana igraju razne igre upozoravaju ekolozi iz "Ozona" i "Breznice"

Potpuno je jasno da se projektima malih hidroelektrana koje imaju minoran i gotovo nevidljiv uticaj na energetsku stabilnost i nezavisnost, a potencijalno velike posledice po rečne i okolne eko-sisteme, rizikuje nestabilnost u lokalnim zajednicama i produbljuje jaz između grupice prebogatih i onih koji se svakodnevno bore za golo preživljavanja, navodi se u saopštenju.

PROČITAJTE JOŠ - Gorštaci brane reke od tajkuna


Izgradnja HE na Morači ponovo je zategla odnose civilnog sektora i države. Vlada ne odustaje od tog projekta, uprkos pritiscima. Sistem hidroelektrana na ovoj reci obuhvata HE "Andrijevo", "Raslovići", "Milunovići" i "Zlatica" instalisane snage 238 megavata i prosečne godišnje proizvodnje 694 gigavata. Predviđeni period njihove izgradnje je šest godina dok se troškovi procenjuju na oko pola milijarde evra. U Ministarstvu ekonomije navode da su javnost u kontinuitetu obaveštavali o ovim projektima i potpisanim memorandumima sa više zainteresovanih investitora i zemalja, među kojima su investitori iz zemalja članica EU. Podsećaju da je ministarstvo pre donošenja strategije razvoja energetike Crne Gore do 2030. godine i pratećeg akcionog plana, sprovelo niz javnih rasprava na kojima je zainteresovana javnost imala priliku da dostavi mišljenja i sugestije. Koliko se dugo najavljuje ovaj projekat, toliko traje i otpor onih koji se bore za njen spas i spas manastira Morače i celog prostora.

PROČITAJTE JOŠ - Hidroelektrane prete flori i fauni Balkana

- Nadam se da će prevladati razum kod ljudi i nauke i da će se odustati od ovog nauma, kaže za "Novosti" kolašinski prota Rade Radović. - Davno sam gledao i čitao projekat Vuka Vlahovića koji predviđa četiri-pet malih hidroelektrana u kanjonu Morače gde ne preti nikakva opasnost za naš manastir, versko i kulturno-istorijsko blago. I ne samo to, po Vukovim procenama dobijali bi struju taman onoliko koliko je sada projektovano sa HE "Andrijevo" koja je Damaklov mač ne samo za ovaj kraj, nego i za Podgoricu.


OPASNOST ZA DUHOVNO BLAGO

Prestonica Morače i Rovaca, Hram uspenja Presvete Bogorodice, svetski poznat po svom neimarstvu i slikarstvu, u prvom redu po freski "Gavran hrani proroka Iliju", biće ugrožen - upozorava Komnen Bećirović iz Ljevišta, profesor svetske književnosti koji se više od tri decenije bori za spas Morače sa svim njenim jedinstvenim prirodnim i civilizacijskim blagom. - Dovođenjem jezera u temelje moračke lavre vlaga bi se uvukla u peščanu terasu staru pola miliona godina, i u manastirske zidove, i počela da ih rastače. Ako bi jednog dana, na šta geolozi, inače, ukazuju, proradilo klizište Đurđevine i survale se ogromne količine zemlje, nivo jezera bi toliko narastao da bi u njemu nestao manastir! Tim pre što od Osredaka, na desnoj obali Morače, takođe postoje klizišta.