PLANIRANO je da se Crna Gora ove godine zaduži 370 miliona evra. Od toga 190 miliona na domaćem tržištu, pa će danas i sutra na Montenegroberzi biti održane dve emisije državnih obveznica. Prva od 140 miliona i druga od 50 miliona evra. Taj novac će biti utrošen za finansiranje tekućeg, kapitalnog budžeta i otplatu pristiglog duga.

- Postoji mogućnost da se emisije realizuju u više tranši, tako da, ukoliko se sva sredstva ne prikupe odmah, plan Ministarstva finansija je donošenje novih odluka sve do kraja kalendarske godine - kazao je Dragan Darmanović, generalni direktor Direktorata za trezor. - Jedna od sugestija i domaćih i inostranih finansijskih institucija bila je da se pospeši razvoj domaćeg tržišta kapitala. Prethodnih godina išli smo na međunarodno tržište, prvenstveno zbog visine iznosa potrebnih za finansiranje budžeta. Ove godine smo procenili da je dobro da to uradimo ovde i da zainteresujemo domaće banke i građane za trgovinu obveznicama.

O prednostima ovakvog načina zaduživanja i benefitima za tržište kapitala, kaže da će novac ostati u državi i građani će moći da kupe obveznice, što nije slučaj kada se njima trguje na međunarodnom tržištu. I ranije je Vlada, 2014. i 2016. na berzi emitovala državne obveznice. Tada je vrednost jedne bila 10.000 evra, a sada je deset puta manja.

Pročitajte još: Crna Gora se zadužila 500 miliona evra

- Ranije su glavni kupci bile banke i osiguravajuće kuće. Sada smo iznos smanjili kako bismo stimulisali građane koji imaju neki vid štednje da ulažu u ove hartije od vrednosti. Dakle, ako neko ima 3.000, 5.000 ili 7.000 evra sada može postati vlasnik obveznica, dobijati godišnju kamatu od tri ili tri i po odsto, a na kraju emisije 2024. i 2026. godine podići nominalni iznos, odnosno onoliko koliko je uložio. Ključno je da kod ovih trgovina građanin ne može da izgubi - poručio je Darmanović.

Dragan Darmanović


I Mirko Marković, v. d. izvršnog direktora Montenegroberze kaže da su i kadrovski i tehnički spremni.

- Pozdravljamo odluku Vlade da sredstva za finansiranje budžeta u 2019. obezbedi na domaćem tržištu kapitala, jer je to, svakako, značajno jeftiniji izvor za finansiranje budžeta. Naravno, na taj način se potvrđuje da država ima poverenje u domaće tržište kapitala - ocenio je Marković. - Pravo na trgovinu imaju crnogorski građani i firme, kao i stranci.

Marković kaže da zbog trenutne situacije u bankarskom sektoru smatra da će se ovaj put građani mnogo više okrenuti kupovini obveznica kao alternativi štednje u bankama.

- Manji rizik i veća kamata su razlozi da umesto oročenja po simboličnim kamatama, investiraju u državne hartije od vrednosti i dobiju tri odsto za obveznice čiji je rok dospeća za pet godina, odnosno tri i po odsto za obveznice koje dospevaju na naplatu za sedam godina. Prednost je i što građanin u svakom trenutku može prodati svoje obveznice i dobiti svu pripadajuću kamatu do tog dana, što nije slučaj u bankama za uloge oročene po viđenju - istakao je Marković.

Pojedine banke na oročene uloge više od 50.000 evra i oročenje duže od tri godine obračunavaju kamatu od 1,60 odsto, to je na godinu kamata 1,20 procenata.

OŽIVEĆE TRŽIŠTE KAPITALA

- ZADUŽIVANjE na domaćem tržištu ima prednosti. Pored poreskih prihoda oživeće i tržište kapitala. Do sada je bila praksa da kupci obveznica budu finansijske institucije. Banke i osiguravajuće kuće na taj način viškove likvidnosti plasiraju u kvalitetne hartije od vrednosti - ocenio je Bratislav Pejaković, generalni sekretar Udruženja banaka.

MANjI SPOLjNI, VEĆI UNUTRAŠNjI DUG

- NA ovaj način se menja struktura javnog duga, odnosno smanjuje se spoljni, uvećava unutrašnji. Kamate su atraktivne, plasman je siguran. Verujem da će se naći domaći investitori zainteresovani za kupovinu ovogodišnjih obveznica - prokomentarisao je Predrag Drecun, ekonomski analitičar.