PRE ravno četiri decenije, za samo deset sekundi, izmenjena je karta Crnogorskog primorja i njegovog zaleđa. Tog 15. aprila 1979. godine u sedam časova, 19 minuta i 50 sekundi, jug Crne Gore pogodio je katastrofalni zemljotres, koji će biti zabeležen crnim slovima u hronici vremena. Ljudske žrtve i ogromna materijalna šteta, "izazvali" su brzo posle ove pomamne igre prirode solidarnost naroda Jugoslavije, posebno Srbije, kakva skoro da nije zapamćena.

Posledice zemljotresa, čiji je epicentar bio u "širokoj zoni", u Jadranskom moru ispred cele južne obale, bile su katastrofalne - život je izgubila 101 osoba, oko 1.700 povređeno, od čega 160 teže, a oko 80.000 ljudi je ostalo bez krova nad glavom.

Trusna katastrofa koja je bila razornija od bilo koje druge na tom prostoru više vekova, osetila se na udaljenosti od čak 900 kilometara, potres je bio jačine 9 stepeni Merkalijeve skale (mestimično i jači), sa Rihterovom magnitudom od sedam jedinica!

Ostavio je pravu pustoš za sobom: razrušeno je 250 manjih i većih naselja sa preko 60.000 objekata, oštećeno je 540 spomenika kulture, 53 zdravstvena objekta, 570 objekata socijalne i dečje zaštite, 240 školskih objekata, 350 kilometara magistralnih i oko 200 metara regionalnih puteva.

PROČITAJTE JOŠ - SKOPLjE OBELEŽAVA 55 GODINA OD ZEMLjOTRESA: Solidarnost se vraća kući

Teško su razoreni stari gradovi Kotor, Budva, Herceg Novi, Bar i Ulcinj. Prema izveštaju Uneska iz 1984. godine, ukupno 1.487 objekata je oštećeno, od kojih su skoro polovina domaćinstva. Trideset odsto ukupno oštećenih objekata je potpuno srušeno. Posebno su stradali kulturno-istorijski spomenici (manastiri, crkve, muzeji, arhivi), koncentrisani u najugroženijem pojasu.


Brodogradilište Bijela je pretrpelo ogromno oštećenje


Ogromnu štetu od razornog zemljotresa pretrpeli su i Cetinje, Nikšić, Grahovo u kome i danas postoje nesanirani objekti koji svedoče o prirodnoj stihiji. Preko 450 sela je sravnjeno sa zemljom, a mnoge kuće u Crmnici, Grblju, Krajini i Paštrovićima su bila pred potpunim rušenjem. Zona oštećenja obuhvatala je 600 kvadratnih kilometara.

Porušeni su do temelja hoteli na Slovenskoj plaži u Budvi, u Baru, Kotoru, Herceg Novom... Ovaj deo Crne Gore živeo je uglavnom od turizma. Otud nije teško zaključiti kakav je to udarac bio za ovu privrednu granu.

Procenjeno je da je šteta bila oko 70 milijardi, 675 miliona dinara (oko sedam milijardi maraka), ili 4,5 puta više od celokupnog godišnjeg nacionalnog dohotka. Od toga se više od trećine odnosilo na privredne objekte. Stradala je infrastruktura od Igala do reke Bojane, najviše u Luci Bar i Brodogradilištu u Bijeloj...

Kuće u Sutomoru oštećene


Nikad Crna Gora nije patila kao toga dana. Ipak, uverila se, vrlo brzo, da u toj patnji - nije usamljena. Odmah je ka moru potekla nabujala reka solidarnosti iz svih krajeva te velike zemlje. Od tog tragičnog jutra svakodnevno - sedmicama i mesecima - prve stranice u novinama, prvi minuti na radiju i prvi kadrovi na televiziji bili su posvećeni "ugroženom području". I imalo je to veliki "prodor" u saznanja, srce i duše ljudi, ali je bilo i naša urođena potreba da se pomogne u nevolji, pa "bujica dobrote" nije smanjivana. Hrana je dopremana i iz bogatih skladišta, i iz siromašnih zemalja, iz gradova i planinskih sela, helikopterima, brodovima, avionima (razorenim drumovima nije moglo), uz poruku: "Svi smo uz vas".

Potres otvorio pukotine na putu / Foto Anton Marković Gula


Početkom obnove, crnogorska obala postala je veliko gradilište - jugoslovenske solidarnosti. Stigla je građevinska operativa iz svih krajeva. Iz Srbije najviše - neimari iz preduzeća "Ratko Mitrović", "7. juli", "Rad", "Geneks".

I predsednik SFRJ Josip Broz Tito se "tresao" tog 15. aprila. Boravio je u svojoj vili "Galeb" u Igalu, i s njene terase uputio apel narodima i narodnostima Jugoslavije za pomoć južnoj obali. Jugonostalgičari kažu da je i to imalo odjeka za veliku solidarnost koja je usledila.

Trg od oružja u starom gradu Kotora / Foto A. Saulačić


Sve republike su učestvovale u obnovi. Donet je i Zakon u Saveznoj skupštini, kojim su svi zaposleni izdvajali 2,5 odsto iz svog dohotka za saniranje posledica zemljotresa u Crnoj Gori.

Nakon Brozove smrti pomoć od bivše braće bivala je sve tanja. Jedino su zaposleni u Srbiji svih deset godina uplaćivali "samodoprinos" za saniranje posledica zemljotresa, a ostale "bratske" republike tu obavezu skratile su za više godina.

SREĆOM, BILA JE NEDELjA TOG 15. aprila 1979. bila je nedelja. Lep prolećni dan. Istoga dan Uskrs i Vaskrs. Mnogi su skloni da kažu da je neradan dan učinio da bude mnogo manje žrtava nego što bi ih bilo da se radilo. Zgrada osnovne škole naslonjena uz staru Budvu se samo složila. A nju je pohađalo oko 300 učenika. Brodogradilište u Bijeloj imalo je 900 radnika. Bio je tamo samo čuvar i on je poginuo. Uprava budvanskog hotelijera imala je kancelarije u hotelu "Slavija". Hotel je ličio na palačinku, a radnici su bili kod svojih kuća...

PROČITAJTE JOŠ - Zemljotresi u Crnoj Gori – lokalna pomeranja?

- Početkom sedamdesetih srpski slikar Petar Lubarda je, komentarišući rušenje kapele na Lovćenu, rekao da je proučavajući istorije drevnih naroda zaključio da su oni narodi koji ruše svoje hramove neminovno doživljavali prirodne katastrofe. Baš na kraju te decenije Crnu Goru je zadesio zemljotres koji je pored materijalne štete odneo i 101 ljudski život. Za Meštrovićev mauzolej koji je postavljen umesto zavetne kapele najviše novca izdvojili su Republika Hrvatska i njeni građani. U ovom drugom slučaju, strašnog zemljotresa, sve republike su preuzele obavezu da njihovi građani izdvajaju po 2,5 odsto svog ličnog dohotka čitavih deset godina i jedino je Srbija ispunila svoje do kraja, dok su ostale ukinule tu obavezu nakon dve godine. Iz ovakvog odnosa prema ove dve nesreće Crne Gore, jedne duhovne a druge materijalne, možemo i sagledati ko je u vremenu "bratstva i jedinstva" zaista bio i brat i jedno sa nama. To je, kao i uvek, bila Srbija i njen narod koji je isti kao i narod u Crnoj Gori - kaže, za "Novosti", Marko Kovačević iz Nove srpske demokratije.


Ostaci Hotela "Fjord" u Kotoru / Foto A. Saulačić


Tragovi nemilosrdne prirodne stihije su, uz pomoć solidarnosti, jugoslovenske i prevashodno srpske, vrlo brzo izbrisani. Nikle su nove kuće (uz bespovratnu pomoć), novi hoteli, novi privredni objekti, nove škole... Novo lice Kotora, Budve, Ulcinja, Bara, Crmnice...

PODVIZI ZEMLjOTRES je uz more sinje doneo različite događaje. I priče od kojih su se mnoge našle i u "Novostima". Letele su cele kuće u more, kao ona u Kamenarima čiji su ukućani spaseni, Slavko Kljajić je dok se stara Budva dimila sedam puta uletao u Stari grad, kroz oburdani kamen i prašinu i izneo sedmoro ljudi kojima je bila potrebna pomoć. Zorku Koprivicu su iz ruševina porušenog hotela "Slavija" na Slovenskoj plaži izvukle kolege.

Katastrofa iz 1979. bila je pouka kako ubuduće da se gradi. Počelo je - betoniranje obale. Posebno Budve i njene rivijere. Stručnjaci, među kojima su bili i Japanci, procenili su da je jug Crne Gore trusno područje, da se ciklično javljaju ove prirodne "igre" jačine i više od devet stepeni Merkalijeve skale. Tada je zakonima regulisana i gradnja koja je primerena tako trusnoj zoni, statika se morala uraditi za svaki objekat da on izdrži Merkalijevu "devetku", da u takvoj pomami ne stradaju ljudi. Primer kako su poštovani ovi zakoni je novo turističko naselje Slovenska plaža. Ono je podignuto na šipovima, po propisima, prema projektu slovenačkog arhitekte koji je pobedio na jugoslovenskom konkursu za urbanističko rešenje kompleksa sa oko 3.000 kreveta i male spratnosti.

Sada su oko "Slovenske" soliteri sa deset, petnaest, pa i dvadeset spratova. I drugde po celoj Budvi, Boki Kotorskoj i južnije, u Bečićima, Miločeru, Petrovcu, Baru i Ulcinju.

Stručnjak za seizmologiju Branislav Glavatović je upozorio da enormna, prekomerna i visoka gradnja, gradnja na klizištima, uz samu magistralu - može da donese teške posledice. I podvlači "ne daj bože da zatrese", kao upozorenje planerima, investitorima i graditeljima, da prestanu s ovakvom gradnjom.

Josip Broz u Igalu, aprila 1979. / Foto Arhiva "Borbe"


Jedan drugi stručnjak, profesor turizma Budvanin dr Rade Ratković, kaže da, nažalost, novac sve planira i gradi, da je on vodeći urbanista, da se grade ponajviše stanovi za tržište, što je dovelo do urbanističkog haosa, zarobilo plaže i stvorilo lošu turističku ponudu u kojoj je malo hotela visoke kategorije.


UNESKO "OŽIVEO" KOTOR

DREVNI grad Kotor je praktično "nestao", poklekli su stari ulcinjski grad i staro jezgro Budve, pale raskošne kapije i kule barske, delovi zidina Herceg Novog otišli u more... Stradale su crkve i manastiri. Slike sa razrušenom kulturnom baštinom Crne Gore obišla je svet.

Apel tadašnjeg generalnog direktora Uneska Amadu Mahtar M Bova, pošto je posetio Kotor, da sve međunarodne organizacije mobilišu sredstva svetske zajednice i pomognu očuvanju crnogorske baštine, urodio je plodom. Kotor je postao grad na listi Uneska.