ISTRAŽIVANJE POKAZALO: Crnogorci više štede

KO više štedi, građani Crne Gore ili Srbije? Prema istraživanju koje je uradila kompanija "Kantar TNS" prednost se daje Crnogorcima - 34 naspram 27 odsto štediša u Srbiji. Najviše ispitanika kazalo je da ne štedi, jer nema tu mogućnost. Izvršna direktorka ove kompanije Slađana Brakus kazala je za "Novosti" da srpski štediša ima prosečno 43 godine starosti, najčešće višeg ili visokog obrazovanja (49 odsto), dok je 47 odsto zaposleno, samozaposleno ili su preduzetnici.

- Donji limit su lična primanja od bar 500 evra, sa kojima štedi 54 odsto. Među ispitanicima sa primanjima od 700 evra i više, štedi gotovo 70 odsto - kaže Brakus. - Od ukupnog broja ispitanika koji su u Srbiji naveli da štede, njih 39 odsto živi u regionu Beograda, a najređe ujugoistočnoj Srbiji, gde samo 19 odsto kaže da štedi na neki način. Crnogorski štediša je prosečne starosti 40 godina. Njih 47 odsto su višeg ili visokog obrazovanja, zaposleni puno radno vreme. Od ispitanika koji su naveli da imaju lična primanja od 700 evra, štedi njih 54 odsto, dok gotovo svi ispitanici sa primanjima od 800 evra i više navode da štede.

Za one koji su naveli da štede, uglavnom žive na crnogorskom jugu (44 odsto), potom u centru (37 odsto), dok tek 19 odsto živi na severu države.

PROČITAJTE JOŠ - Unuci štede za penziju

Glavni način štednje za stanovnike obe zemlje je u stvari čuvanje raspoložive gotovine na tekućem računu, i to 30 odsto u Srbiji, odnosno 37 odsto u Crnoj Gori. Sledeći način je čuvanje novca kod kuće, 21 odsto u Srbiji, naspram 31 odsto u Crnoj Gori.

- Istraživanje je pokazalo da je mnogo manje "klasičnih štediša", koji kao glavni način štednje navode depozit, životno osiguranje, ili bar sef u banci. Iako su podaci za obe zemlje generalno slični, upadljiva je razlika u pogledu jednog od načina štednje. U Crnoj Gori se kao primarni vid štednje ređe navodi bankarski depozit. Iako su kamatne stope na štednju progresivno padale na oba tržišta, izgleda da su ljudi u Srbiji i dalje spremniji da sredstva oroče i odlože, računajući bar i na minimalni prihod - ističe Slađana Brakus. - U Srbiji je štednja uz bankarski depozit povezana sa obrazovanjem - za nju se najčešće opredeljuju obrazovaniji ispitanici, dok je u Crnoj Gori taj vid štednje povezan sa ličnim primanjima, 800 evra i više, ali i regionom - stanovnici juga češće nego ostali navode da je ovo njihov glavni način štednje.

ISPITANICI od 18 do 65 godina

ISTRAŽIVANjE za obe zemlje obuhvatilo je građane od 18 do 65 godina, urbane i ruralne sredine. U Srbiji je ispitano 1.000 ispitanika, a u Crnoj Gori 600. Primenjen je višeetapni stratifikovani uzorak i intervju licem u lice, uz prikupljanje podataka na tablet-računarima, kazala je Slađana Brakus (na slici).