Ekonomski analitičar: Monetarna snaga je u slamarici

NE manjka ocena da je bankarski sektor stabilan, da raste nivo depozita, da pada udeo loših kredita, a kamate se u kontinuitetu smanjuju. Tako zvanični podaci monetarne vlasti pokazuju da su ulozi u bankama na kraju januara bili skoro tri i po milijarde evra ili 25 miliona viši nego u decembru, kada su uvedene privremene mere u dve banke - Atlas i IBM. Predrag Drecun, ekonomski analitičar, ocenjuje da je trenutna situacija u Atlasu rizik po bankarski sektor.

- Postoji opasnost od lančane reakcije koja bi se prelila na ostatak bankarskog sektora. Međutim, dobro je što su ostali pokazatelji dobri, mada, prema mom mišljenju, mogu biti još bolji. U čemu nalazim uporište za tu tezu? Prema mojoj gruboj proceni, van sistema je od pola milijarde do milijardu evra, što bi se reklo - u slamarici. Ako bi banke dodatno ojačale, taj novac bi doprineo rastu finansijskog sektora, ali i ekonomije uopšte - smatra Drecun, i dodaje da bi onda bilo više novca i za podršku privredi, koja se već decenijama žali na oprez banaka u realizaciji njihovih poslovnih ideja.

Pročitajte još: Ipak stečaj u Atlas banci

Prema statistici Centralne banke, kamate su prošle godine padale, a i ove godine blago padaju. Zvanični podaci kažu da je prosečna kamata 6,3 odsto. Tendencije su, bar takve ocene stižu s međunarodnih adresa, da će kamatne stope padati još sigurno dve godine. Zato smo pitali Drecuna koja je kamata isplativa za banke u Crnoj Gori, jer smo daleko od onih na Zapadu. Na primer, kamata na stambeni kredit u Velikoj Britaniji i Belgiji nije viša od jedan i po procenat.

- Banke na ovom tržištu imaju mogućnost da nabave jeftin novac. Zato je moja procena da bi imale interes da novac plasiraju po aktivnim kamatama od četiri i pet odsto - ocenjuje analitičar.

Banke su se u međuvremenu "očistile" od udela loših kredita. Pre pet-šest godina svaki četvrti kredit bio je u kategoriji loših. Danas, prema poslednjim podacima monetarne vlasti, udeo loših kredita je 6,2 odsto.

- To je izuzetan rezultat. Sve što je u nivou do deset procenata je dobro. Mi imamo situaciju da je postotak mnogo niži, pa moramo biti zadovoljni u tom segmentu - istakao je Drecun.

Čeka se odluka Centralne banke o spajanju Sosijete ženeral i Crnogorske komercijalne banke.

- Uveren sam da su nama potrebne nove banke i da se treba zalagati za njihov ulazak, kako ne bi eventualno spajanje ove dve stvorilo monopolistički položaj, jer bi spajanjem njihov udeo u bankarskom sektoru bio 30 odsto. Crna Gora bi trebalo da postane regionalni centar za pružanje finansijskih usluga, jer imamo tu šansu i treba da je iskoristi kako bi privukla svetske brendove i bila veza za transfer novca i kapitala ka jugoistoku, zapadu, srednjoj Aziji - kategoričan je Drecun.