Zagreb čeka dogovor o Bokeljskoj mornarici

BOKELjSKA mornarica, jedna od najstarijih pomorskih institucija na planeti, još čeka da se stavi tačka na pitanje koje opterećuje odnose Podgorice i Zagreba - čije je ona kulturno dobro i nasleđe? Crnogorsko ili hrvatsko? Ovih dana Kotor je posetio predsednik hrvatskog Sabora Gordan Jandroković i rekao da veruje da će se postići dogovor oko ovog otvorenog pitanja.

- U pitanju je kulturno dobro Crne Gore, ali ono je zaostavština hrvatskog naroda, i kroz razgovore sa crnogorskom stranom nastojaćemo da to bude priznato, kao i da dobije priznanje Uneska - kazao je Jandroković, najavljujući obnovu "Hrvatske kuće" u kojoj će biti smešten konzulat te zemlje.

PROČITAJTE JOŠ: VELIKI POŽAR KOD KOLAŠINA: U gašenju požara učestvuju i avioni

U Crnogorskoj nacionalnoj komisiji za Unesko ocenjuju da je izuzetno važno što je Podgorica nominovala dvanaestvekovnu tradiciju Bokeljske mornarice, jedno od najreprezentativnijih nematerijalnih kulturnih dobara.

Crna Gora je samostalno podnela nominaciju, iako hrvatska udruženja u njoj - Kotorska biskupija, ali i zvanični Zagreb, smatraju da su Crna Gora i Hrvatska morale "zbog specifične istorije i baštine mornarice" da podnesu zajedniču nominaciju. Hrvati iz Crne Gore obratili su se Hrvatskoj i zamolili je da ovu priču digne na nivo Evropske unije.

Predsednik Vlade Crne Gore Duško Marković je u međuvremenu potvrdio da će Bokeljska mornarica biti kandidovana za listu svetske baštine Uneska i podvukao da Bokeljska mornarica i Kolo Svetog Tripuna pripadaju svim građanima Crne Gore i da sa tim vrednostima svaki građanin ima pravo da se identifikuje.

Reč je o tradicionalnoj vojnopomorskoj organizaciji čije članstvo nije bilo, niti je danas, nacionalno ograničeno, već je jedna od suštinskih vrednosti Bokeljske mornarice upravo njena otvorenost i nadnacionalnost, ocenio je Marković.

PROČITAJTE JOŠ: Hrvatska: Mentalno stanje nacije -250.000 zavisnika o alkoholu

PAD LOVĆENA

TOKOM Prvog svetskog rata, Bokeljska mornarica nije bila ukinuta, jer je njena vernost i odanost Habzburškoj monarhiji bila proverena. Ovo u knjizi "Bokelji u Prvom svetskom ratu" potvrđuje njen autor Veljko Kostić, a kakva je bila njena uloga kroz vekove, može se saznati kroz detalje poput pada Lovćena u Prvom svetskom ratu. Kostić podseća na cirkularno pismo povodom tog, po Crnogorce, tragičnog događaja, koji je admiralitet 18. januara 1916. adresirao svim bokeljskim opštinama, a koji se u Državnom arhivu u Kotoru čuva u više primeraka.