KOMENTAR: Licemeri

NA krilima orla sa albanske zastave, koja se na prvim lokalnim izborima vijorila u Tuzima, odakle se još čuje eho klicanja terorističkoj OVK, šef crnogorske diplomatije Srđan Darmanović doleteo je u naručje Haradinija, Veseljija i Pacolija ne bi li osokolio Prištinu u dijalogu sa Beogradom, a ponizio Srbiju zahtevom da se odrekne Kosova i Metohije.

Ovom licemerstvu dosledni su predstavnici vlasti u Podgorici još od sramnog priznavanja "Kosova" 2008. Zar nije bedno čuti izjave diplomate Darmanovića o "nikad boljim odnosima sa Srbijom" a pritom podržavati da tzv. Kosovo uđe u Interpol ili u Unesko, i ne osuditi martovski i mnoge druge pogrome Srba.

S druge strane, ti isti "heroji sa Gorice" bili su često ućutkivani na svojoj zemlji od albanskih nacionalista koji mašu mapama i novim granicama "velike Albanije" gurajući u svoj atar čak i pola Podgorice! Nikada zvaničnici sa obale Morače zbog toga nisu uputili Tirani protestnu notu, pa ni Prištini onda kada su belokapi ekstremisti nogom stali na Čakoru i postavili albanski barjak i novu, njihovu, među, a teroristička ANA pretila čak i ratom.

Pročitajte još - CRNOGORSKI ŠEF DIPLOMATIJE U PRIŠTINI: S pažnjom pratimo i podržavamo dijalog "Kosova" i Srbije

Ćutali su Crnogorci i kada im je lider Albanske alternative Nik Đeljošaj sasuo u lice oštru poruku da će se, bez obzira na crnogorske zakone, albanska zastava vijoriti u Tuzima, Ulcinju, Plavu, Gusinju i svuda gde žive Albanci. Režim mu je to oprostio, kao i njegovim sunarodnicima skrnavljenje pravoslavne svetinje na Rumiji.

Na kraju je sve bilo začinjeno izborom Hašima Tačija za počasnog građanina Ulcinja. Valjda je i to bilo na fonu referenduma 2006. kada su Albanci dali bezrezervnu podršku crnogorskoj nezavisnosti, a Crnogorci im se odužili dve godine kasnije poniznim priznavanjem lažne tvorevine u Prištini.