KOMENTAR: Poklič

DOK Hrvatska i dalje čeka da se zakonski jasno i nedvosmisleno odredi prema ustaškom pozdravu "Za dom spremni", svet nema dilemu oko toga da je današnje isticanje tog pozdrava poziv na mržnju. Bivši fudbaler Josip Šimunić sramno je završio karijeru kada mu je FIFA zbog urlanja ustaškog pozdrava zabranila da igra deset utakmica, a sada mu je i Sud za ljudska prava iz Strazbura poručio da nema ništa od njegove tužbe u kojoj je tvrdio da je reč o "starom hrvatskom pozdravu".

"Za dom spremni" nije nikakav "stari pozdrav", već poklič pod kojim su ustaše zverski ubijale ljude, pod kojim su ginuli nedužni Srbi, Jevreji, Romi i hrvatski antifašisti u Jasenovcu. Dobro to znaju i Austrija i Nemačka koje su već donele zakone u kojima se isticanje tog pozdrava drakonski kažnjava, dobro to zna i fudbalska organizacija, a i sudije u Strazburu. Još uvek to ne znaju neke hrvatske sudije koje različito presuđuju, kao u slučaju pevača Marka Perkovića Tompsona, kojeg je sud u Slunju oslobodio i ustvrdio da nije, uzvikujući "Za dom spremni" u svojoj pesmi "Bojna Čavoglave" podsticao mržnju.

Pročitajte još - ŠIMUNIĆ IZGUBIO U STRAZBURU: "Za dom spremni" - ustaški pozdrav

Evropa, ovakva kakva je, uz mnogobrojne slabosti, još je brana sve izraženijem dolasku ekstremne desnice koja se nadahnjuje i na zločinačkim režimima iz Drugog svetskog rata. Tolerisanje tih pokušaja mnogi omalovažavaju, ne učeći iz istorije da su i Hitler, Musolini i Pavelić krenuli sa šačicom ljudi. Uzvikivanjem "Za dom spremni" ne vređa se samo dostojanstvo porodica žrtava, već se ugrožava i budućnost.

Život ide dalje, sećanja ostaju, ali najmanje što može da se uradi jeste da se spreči ponavljanje crne istorije. I zato je reakcija sudija iz Strazbura, koji su rekli da se sloboda govora ne odnosi na mržnju, vrlo značajna.