Miš sme da riče, čak i u Đukanovićevoj Crnoj Gori

KADA je Crna Gora započela sa EU pregovore o pridruživanju, pre više od šest godina, kladionice su mogle da počnu da nude kvote vezano za to koji će od zvaničnika vladajuće partije i njenih saveznika na kraju biti žrtvovan pod izgovorom da je vladi u stvari stalo do borbe protiv korupcije - i ko bi se, među žrtvovanima, usudio da javno iznese ono što zna.

U ovim žrtvovanjima nema nikakve logike. Neki od onih koji su učestvovali u najbolje dokumentovanim zloupotrebama u Crnoj Gori napredovali su i zauzeli najviše pozicije u administraciji. Hajde da se prisetimo afere "Snimak", na primer, i njenog najvažnijeg učesnika, Zorana Jelića. On je od zaposlenog u Zavodu za zapošljavanje i člana Parlamenta napredovao do člana Senata Državne revizorske institucije.

PROČITAJTE JOŠ: SPREMAN DA PLATI 22 MILIONA EVRA: Duško Knežević zahteva deblokadu

Sama ta afera i dalje je predmet diskusije, iako je sada to više anegdota, dok je fraza "jedan zaposleni, četiri glasa", od tada postala mantra za bestidne izborne nepravilnosti u Crnoj Gori. Uprkos redovnom podsećanju od strane EU, "audio" slučaj nikada nije dobio svoj adekvatan legalni epilog. Vladajuća partija, uprkos svim trenutno aktuelnim aferama, kao i svim prethodnim, arogantno i dalje ostaje na vlasti.Opozicija, civilni sektor i mnogi građani, sa nezadovoljstvom, ali i bez mnogo nade, i dalje apeluju da se učesnici u ovim skandalima pozovu na odgovornost pred zakonom.

Još jedna afera koja trenutno potresa političku scenu Crne Gore pozdravljena je istim stavom. U centru ove afere nalazi se video snimak iz 2017. god, na kojem predsedavajući "Atlas grupe", kompanije sa sedištem u Crnoj Gori Duško Knežević - za kojim je Specijalno državno tužilaštvo od tada izdalo poternicu - predaje koverat sa skoro 100.000 evra tadašnjem gradonačelniku Podgorice, Slavoljubu Stijepoviću, u svrhu izborne kampanje.

Činjenica da je ovaj video snimak sam njegov akter izneo u javnost ne predstavlja, naravno, pravi doprinos vladavini zakona u razotkrivanju nepravilnosti u CrnojGori. To je samo pokušaj jednog tajkuna i bivšeg bliskog saradnika dugogodišnjeg "snagatora" Mila Đukanovića, da se spase odmazde i zatvora.

U skladu sa očekivanim, vladajuća partija Mila Đukanovića, Demokratska partija socijalista (DPS), insistirala je na stavu da je tadašnji gradonačelnik bio samo u redovnoj poseti svom starom školskom drugu, Kneževiću. DPS je tvrdila da je novac koji je dao Stijepoviću, kao što se vidi na snimku, bio samo jedna standardna transakcija. Knežević je vlasnik jedne banke u Crnoj Gori i DPS je tvrdila da je tadašnji gradonačlnik samo pretvarao u evre 100.000 dolara sopstvenog novca. Ta partija je odbacila optužbe da je to "prljavi" novac za izbornu kampanju.

Državno tužilaštvo je u međuvremenu objavilo da će "primeniti zakon koji je jednak za sve", deo opozicije u Parlamentu je pokrenuo kontrolno saslušanje; deo opozicije izvan Parlamenta se pismom obratio međunarodnoj zajednici; Brisel je, kao i obično, zatražio istragu. Knežević, koji je sada van zemlje i navodno boravi u Velikoj Britaniji, u međuvremenu preti da će na svom "Instagram" profilu izneti nove dokaze.

Lično, ja ne očekujem puno od ovih aktivnosti i zahteva. Pa ipak, ova afera naučila nas je jednoj stvari: u Crnoj Gori, u roku od samo nekoliko meseci, jedna osoba može se transformisati od zakonitog vlasnika banke u kriminalnog vođu koji je nezakonito stekao milione dolara.

PROČITAJTE JOŠ: Posle američkog "Blumberga" i austrijski "Standard" o Đukanoviću u negativnom kontekstu

U suštini, neregistrovane pojedinačne donacije političkim partijama predstavljaju realnost u Crnoj Gori i ovaj slučaj, sada iznet u javnost, predstavlja samo jedan primer takvih nezakonitih aktivnosti. Sudeći po ranijim aktivnostima Agencije za borbu protiv korupcije, ovde se ne očekuje nikakav veliki pomak.

DPS je i dalje na vlasti zahvaljujući mrežama zasnovanim na nepotizmu i interesu, izgrađenim za više od 30 godina nenarušene vladavine. I sve ovo je spakovano pod paravanom reformi do kojih dolazi u okviru vladavine zakona, a čiji je cilj prosperitetna Crna Gora.

Krug ljudi koje Đukanović smatra lojalnim postaje sve uži. U poslednjih nekoliko godina, on se prvo sukobio sa političarima unutar same partije. Sada su neki drugi došli na red, uključujući i neke lokalne moćne tajkune.

Ne postoji ni jedan član DPS koji se ne plaši "bosa", baš kao što se kaže i na snimku. (Na pomenutom video snimku, dok stavlja 100.000 evra u džep, bivši gradonačelnik iskreno kaže: "Uvek sam nervozan kada treba da govorim pred Milom")

Iznenađuje, čini se, to što hiljade evra može da stane u samo jedan koverat.

Knežević je bio umešan u brojne skandale vezano za korupciju u Crnoj Gori i mnogi strahuju šta je to što bi on mogao da pusti u javnost. Pored toga, za razliku od prethodnih DPS lojalista, od kojih se očekivalo da sami sebe unište, on je prvi koji je prešao u napad.

Svakako, ova afera se još može rešiti i sporazumom između dve strane - gde bi prva strana nastavila u istom stilu - a drugi bi se složili da ostanu izvan Crne Gore. U okviru takvog scenarija, Evropska Unija će bez sumnje "insistirati" na epilogu, ponavljajući ponovo iste rečenice u svojim godišnjim izveštajima.

Pa ipak, postoji mogućnost da dođe i do drugačijeg razvoja situacije. Prvi put, optuženi ne čeka nepomično svoju sudbinu, koju mu je "veliki bos" namenio. Da li bi ovo moglo da povede Crnu Goru u drugom smeru?