ČVOROVIĆI sa Zagrada u Župi nikšićkoj sabrali su se ovih dana na ognjištu svojih predaka, na nadmorskoj visini od 1.080 metara, kako bi započeli realizaciju projekta Ministarstva kulture Crne Gore “Kultura, krv za sve”. Odeljenju transfuzije u nikšićkom Domu zdravlja stigla je dragocena tečnost, a sličnih akcija Udruženje “Nikšići, Potomci bratstva Čvorovića” imaće i u budućnosti.

Dok su im preci krv prolivali za slobodu otačastva, oni to čine za spas nečijeg života.

Dragoljub Čvorović, u razgovoru za “Novosti”, kaže da je osnov kulture novog doba - ne zaboraviti staro, a graditi novo.

- OVO će postati kultno mesto i centar Čvorovića ma gde se nalazili. Stalo nam je da obnovimo identitet bratstva i lokaliteta na Zagradu, gde su prvi Čvorovići došli 1504. godine. U toku su radovi na obnavljanju porušene crkve, kao i savardaka i kolibe Marka Čvora, koji se ovde doselio po očevoj smrti. U planu nam je i da podignemo spomen-dom poginulim Čvorovićima u svim ratovima, obnovimo našu kulu, osnujemo biblioteku i napravimo guvno koje se tu nekada nalazilo - kazuje Dragoljub.

Pročitajte još: Župa na rudnom bogatstvu

Da je bilo više Čvorovića, gde bi kraj bio Crnogorcima. Ceneći veliku žrtvu koju su dali junaci ovog bratstva iz Župe nikšićke, vladari iz dinastije Petrovića su im dodelili barjak koji je u bici na Krusima 1796. prvi poneo Radoje Adžija Čvorović sa svojom braćom Gorčilom, Srdanom, Aćimom, Jakovom, Stanišom, Markom (Mušom), Nikolom, Lukom i Savom.

SVETLE žrtve koje su dali u minulim vremenima produžile su se i u 20. veku. U Prvom svetskom ratu ih je poginulo 16. U oktobru 1914. na Glasincu je stradalo 34 Župljana i pet Čvorovića: Filip, Đorđije, Tripko, Teodor i Živko. U mojkovačkoj epopeji živote su dali Dragoje, Nikša i Simeun, a Jefto na Suvoj gori. Austrougari su, u znak odmazde zbog ubijenog oficira Franja Ferjančića u Župi nikšićkoj, mučki ubili Marka, Milicu, Miloša, L. Iliju, Đurđu, R. Iliju i Radovana Čvorovića.

- Naši daleki preci bili su velmože plemićkog roda nastalog u Dubrovniku, po ocu Vladimiru i majci Jevrosimi. Ratovi i okupacija tog grada-države pod Mlecima su ih primorali da se presele u Grbalj. Tu je Vladimir bio poznatiji kao ban Ilijan, oženio se sestrom župana Stefana Nemanjića, i u tom braku dobio sina Nikšu, rodonačelnika plemena Nikšići. Od njegovog potomstva poznati su Radovan, Milutin, Vladimir, Gezimir i Gojak - ističe Dragoljub Čvorović. - Naši preci sledili su Njegoševe stihove: “Slavno mrijte, kad mrijet morate”, a mi potomci pamtićemo i slediti njihove zavete.

JUNAŠTVO

GOTOVO da nema događaja koji je bio sudbonosan za Župljane i pleme Nikšići, a da Čvorovići nisu bili učesnici. Plaćali su to najstrašnijim odmazdama okupatora, ali su se uvek iz pepela izdizali, čuvajući rod i porod, sveću koja vekovima gori i traje, krsnu slavu...