Cementara u Pljevljima čeka investitora

NA deponiji Jagnjilo iznad Pljevalja, gde je Rudnik uglja nekolike decenije odlagao laporac iz površinskog kopa "Potrlica" deponovano je oko 100 miliona kubika te sirovine od koje bi se godišnje moglo proizvoditi oko milion tona kvalitetnog cementa. Pljevaljska rudarska kompanija ubuduće će laporac deponovati u samom kopu.

Pročitajte još: Pljevlja: Otpad nadomak centra grada

Iz Rudnika uglja su još ranije najavili početak rekultivacije deponije, a iz poslovodstva ove kompanije tvrde da bi se prostor od 57 hektara mogao iskoristiti za mnoge sportske sadržaje, poput terena za tenis, golf i fudbal. Time bi se zarobila velike količine sirovine za proizvodnju cementa.

Strategija razvoja građevinarstva u Crnoj Gori do 2020. godine predviđa izgradnju kapaciteta za proizvodnju cementa uz puno poštovanje ekoloških standarda zaštite životne sredine i kvaliteta života, kao i novih kapaciteta za proizvodnju opeke, gipsa i aditiva.

Pročitajte još: ALARMANTNO STANjE U PLjEVLjIMA: Nikad nije bilo zagađenije

- Potrebno je što pre doneti odluku o mogućnostima pokretanja proizvodnje cementa u Pljevljima i valorizaciji kvalitetnih resursa kojim je, za tu namenu, ovo područje bogato, ocenjeno je nedavno na sastanku u Privrednoj komori Crne Gore.

Tada se moglo čuti da je u prethodnoj godini Crna Gora uvezla cementa za 41,2 miliona evra, dok je u prvih devet meseci ove godine za tu namenu utrošeno 39 miliona evra.

Ovim bi se omogućila valorizacija laporca koji u eksploataciji uglja predstavlja jalovinu. Korišćenjem laporca za potrebe fabrike cementa smanjile bi se površine za spoljnja odlagališta za jalovinu te troškovi proizvodnje uglja. Korišćenjem elektrofilternog pepela iz TE Pljevlja razrešio bi se u značajnoj meri problem njegovog odlaganja.

- Izgradnjom fabrike cementa, a kasnije i drugih pogona za proizvodnju betonskih polufabrikata i gotovih proizvoda omogućila bi se veća uposlenost drumskih, železničkih i lučkih kapaciteta. Otvaranjem fabrike cementa i preko povezanih poslova, omogućilo bi se zapošljavanje od 800 do 1.000 radnika - rečeno je tada u Privrednoj komori.

Dragica Sekulić Foto Vlada CG

Tokom sastanka, pored ekonomskih benefita, ukazano je i na ekološke, jer bi cementara kao sirovinu koristila i nusproizvode Termoelektrane Pljevlja.

Istaknuto je da je stara fabrika cementa u Pljevljima, koja je radila 12 godina, proizvodila kvalitetniji cement nego konkurencija u okruženju, odnosno Dalmaciji, Kosjeriću i Kostolcu. Međutim, projekat izgradnje cementare zahteva ozbiljnog privatnog investitora koji bi mogao da plasira crnogorski cement i na tržište regiona ili šire. Tog investitora izgleda za sada nema.

- Ukoliko se iskaže interesovanje za ulaganje u cementaru usledila bi izrada dokumentacije koja bi podrazumevala davanje laporca na koncesiju i preciziranje ostalih uslova čije bi ispunjenje doprinelo isplativosti ovog posla - navela je Dragica Sekulić, ministarka ekonomije.

ZEMLjIŠTE

SLAVOLjUB Popadić, izvršni direktor Rudnika uglja, kazao da jalovina na Jagnjilu više nije njihovo vlasništvo, već samo zemljište.

- Ono je mineralna sirovina koja će jednog dana biti podloga za cementaru, koja će godišnje da proizvodi milion tona cementa. Crna Gora godišnje troši 500.000 tona cementa. Ta cementara osim što bi zadovoljila potrebe Crne Gore mogla bi i da izveze 500.000 tona. To je dobra razvojna prilika za Pljevlja - kazao je Popadić.

PRVOBITNI PLANOVI

PRVOBITNO, cementaru je trebalo da gradi firma "Montenegro cement kompani". Na mestu gde je planirana gradnja cementare u Otilovićima, jedna kotorska kompanija prethodnih godina kupila je više desetina hektara zemljišta i ostalu nepokretnu imovinu od meštana tog sela. Međutim, sa tim poslom se stalo. Nakon toga kao zainteresovani investitor pojavila se ruska kompanija "Svera" iz Sankt Peterburga, čija je predviđena investicija bila 225 miliona evra. Zasada nema ništa od tog posla.