AKADEMIK Momir Đurović, na sednici Skupštine Crnogorske akademije nauka i umetnosti (CANU), predložio je da se ponovo počne raditi na projektu Rečnika crnogorskog narodnog i književnog jezika.

Pročitajte još: ŠOKANTNA VEST ZA DEO LINGVISTA U CRNOJ GORI: Crnogorski je samo varijanta srpskog jezika

Podsećamo, prvi tom Rečnika, koji je pre dve godine na 500 stranica objavila CANU, povučen je sa liste projekata Akademije, a trebalo je da bude "kruna" desetogodišnjice obnovljene crnogorske državne nezavisnosti. Iako ova naučna institucija nije donela formalnu odluku o obustavljanju rada na Rečniku, sve do četvrtka nije bilo naznaka da bi posao na tom delu mogao biti nastavljen.

- To pitanje ću izneti Predsedništvu i Savetu Leksikografskog centra - poručio je Dragan Vukčević, predsednik CANU.

Prof. dr Jelica Stojanović, sa Odseka za srpski jezik i južnoslovenske književnosti Filozofskog fakulteta u Nikšiću, kaže, za "Novosti", da se radi o projektu sa nenaučnim i neutemeljenim imenom.

Pročitajte još: LINGVISTIČKI PARADOKS: Na Cetinju crnogorski jezik ima 32, a u Nikšiću 30 slova

- Bilo je predviđeno da se uradi rečnik govora Crne Gore, podrazumevalo se srpskog jezika, i građa je decenijama sakupljana kao građa rečnika srpskog jezika. Na tome su radili nekad vodeći lingvisti, najčešće iz Crne Gore. Ovo što se sada radi je krađa i prekrađa onoga što je srbistika u okviru svog leksikološkog i leksikografskog rada temeljno i naučno uradila i pokušaj CANU da se to podvede pod ime "crnogorski" - kaže Stojanović.

Skupština Crne Gore rezoluciju o Rečniku usvojila je 30. jula 2016. godine, posle čega je neočekivano obustavljena njegova dalja distribucija. Tom činu prethodila je burna reakcija političkih predstavnika Albanaca i Bošnjaka u Crnoj Gori, koji su tražili povlačenje Rečnika i izvinjenje CANU, jer, kako su tvrdili, objašnjenja pojedinih izraza nisu naučno utemeljena i diskriminišu i vređaju manjinske narode, ali i pripadnike islama u toj zemlji. Objašnjenja izraza "Albanac", "albanizacija" i "albanizovati" u crnogorskom rečniku za albanske političare su sporna i uvredljiva jer se, kako su ocenili, tretiraju kao da su tuđi, divlji, kao da nisu autonomni. Lider Albanske alternative Nik Đeljošaj je u znak protesta reciklirao nekoliko stranica Rečnika u holu državnog parlamenta, a da zbog toga nije odgovarao.

Za predstavnike Bošnjaka diskriminatorska i uvredljiva je definicija reči "Agarjanin" kao "musliman", "Turčin", "nevernik", "bezbožnik", reči "Alah" kao "bog u islamu", definicija "abdesta" etnonima Bošnjak kao pripadnika bošnjačkog naroda muslimana koji živi u Bosni - poreklom odatle, bez pomena Crne Gore, te korišćenje reči "poturica" u mnogobrojnim primerima.

DUPLO VIŠE

VIŠE od 20.000 leksikografskih jedinica, zaključno sa slovom "D", obrađeno je u prvom tomu Rečnika. Drugi tom, prema najavama, trebalo je da sadrži čak 90.000 reči, što je duplo više od drugog izdanja Vukovog rečnika, koji je imao 47.000 reči sakupljenih sa šireg srpskog govornog područja, a ne samo crnogorskog.