VLADA Crne Gore u narednoj godini neće povećavati zarade u javnom sektoru ukoliko to ne bude moguće iz izvornih prihoda, poručio je predsednik Vlade Duško Marković na premijerskom satu, dodajući da su one "sasvim pristojne" te da odražavaju ekonomski ambijent u kojem živimo.

On je, odgovarajući na pitanje poslanika SDP-a, Raška Konjevića, kazao da se pitanja zarada najbolje komentarišu na osnovu činjenica, te da će se javni sektor isplatiti koliko to bude moguće iz izvornih prihoda.

Konjević je premijeru uputio pitanje da li bi nosioci javnih funkcija, bivši ili sadašnji, trebalo da imaju bilo kakav povlašćeni status pred zakonom i da li institucije crnogorske države svojim postupanjem pokazuju i daju javnosti takve primere. Obrazlažući pitanje, Konjević je naveo da iz Vlade ocenjuju da su za nama dve uspešne ekonomske godine, dok, sa druge strane, prema njegovom mišljenju, isto ne mogu reći građani, posebno zaposleni u zdravstvu, prosveti i u sektoru bezbednosti.

Pročitajte još - Ćata u CG ima veću platu od lekara

Konjević je kao primer pokazao platnu listu doktora specijaliste, čija osnovna zarada nakon 25 godina radnog staža iznosi 760 evra.

- Razvoj podrazumeva poboljšanje životnog standarda svih građana, a u poslednje dve godine najmanje 150 lekara napustilo je zdravstvo. Budžet fonda zdravstva povećan je poslednje tri godine za 56 miliona evra, a nisam primetio da ste toliko unapredili zdravstvenu infrastrukturu, pa se pitam gde su te pare - kazao je Konjević.

On je dodao i da su u toku ove godine tekući prihodi uvećani zahvaljujući povećanju PDV-a i akciza, te da su iznosili 234 miliona evra, ali i istakao da ni to nije bilo dovoljno da Vlada poveća zarade.

Kako, prema rečima Markovića, javne finansije prati disbalans prihoda i rashoda, u 2019. godini neće biti zaduživanja za tekuću potrošnju, a "Vlada povećanjem zarada neće kupovati socijalni mir". On je kazao i da bez realnog pokrića neće biti povećanja zarada u javnom sektoru, jer bi na taj način opet bili opterećeni građani.

RESTITUCIJA

NEZAVISNOG poslanika Aleksandra Damjanovića zanimalo je kako Vlada ocenjuje primenu Zakona o povraćaju oduzetih imovinskih prava i obeštećenju, sa aspekta dinamike rešavanja zahteva i da li se planira ubrzanje procesa povraćaja imovine ili obeštećenja. Na temu restitucije, Marković je kazao je da po zakonu godišnje za isplatu oštećenih građana ne može biti izdvojeno više od 0,5 odsto BDP-a, zbog očuvanja likvidnosti, ali da je "nasušna potreba" da se zahtevi bivših vlasnika reše što brže i efikasnije.