CG: Svaki građanin duguje po 5.000 €

UKUPAN državni dug bez depozita, prema izveštaju Ministarstva finansija, na kraju septembra, iznosio je 3,09 milijardi evra, što je 67,19 odsto bruto društvenog proizvoda. Ukoliko se uzme u obzir da Crna Gora, kako govore podaci poslednjeg popisa, ima 620.000 stanovnika, dolazi se do računice da je državnim dugom svaki stanovnik, od tek rođenog do najstarijeg, opterećen sa gotovo 5.000 evra.

Ministar finansija Darko Radunović nedavno je, prilikom Skupštinske rasprave o predlogu završnog budžeta, kazao da će naredna godina biti stabilna, ali i prekretnica, jer će biti neophodno očuvati fiskalnu stabilnost, ući u trend smanjenja budžetskog deficita na ispod tri odsto, javnog duga i reformu Poreske uprave (PU).

PROČITAJTE JOŠ: Gusinje: Znamenje zločincu ili partizanskom jataku?

On je tom prilikom saopštio i da su u prošloj i ovoj godini tekući troškovi bili uspešno pokriveni prihodom, da ekonomija raste visokim stopama, te da su dobijene potvrde MMF i Svetske banke.

- Moramo ući u smanjenje budžetskog deficita, jer više ne možemo kršiti i našim zakonom i po mastrihtskim kriterijumima propisani limit. Trebalo bi u 2019. da se završi auto-put, bojim se da će biti kašnjenja, ali sa sigurnošću to ne mogu reći, jer ne pratim taj projekat osim kroz plaćanja. I javni dug bi trebalo da imamo u silaznoj putanji - ocenio je ministar Radunović.

On je najavio i da će u narednoj godini biti izvršena i optimizacija u javnom sektoru, koja će, kako je kazao, biti veliki projekat, nimalo lak, ali da se mora izgurati.

- Moramo ući i u reformu Poreske uprave. Imamo potpisanu kreditnu liniju od 14 miliona evra za modernizaciju i elektronsku fiskalizaciju - kazao je Radunović, dodajući da je PU uložila ogroman trud da se poreski dug smanji i do sada naplatila 42 miliona.

Nezavisni poslanik Aleksandar Damjanović smatra da tvrdnje o smanjenju javnog duga nemaju utemeljenje u faktičkom stanju javnih finansija, niti u trendovima koji ukazuju na kontinuirani deficit, odnosno rast zaduženja.

- Pri činjenici da je Vlada prekršila Zakon o budžetu i fiskalnoj odgovornosti i do 15. novembra nije utvrdila budžet za narednu godinu, niti je to uradila do danas, teško je komentarisati ovakve tvrdnje vladinih ministara. Međutim, jasno je da najavljene optimizacije u javnom sektoru, odnosno smanjenja armije zaposlenih, najčešće zaposlenih po političkom, a odskora i po etničkom principu, neće biti ništa, jer DPS to jednostavno ne radi u predizbornoj godini. Naprotiv, očekujem rast broja zaposlenih - novih glasača u javnom sektoru, kao i rast zaduženja, koje će u kontekstu nedovoljnog rasta BDP-a, koji je na nivou od tri do četiri odsto, značiti rast javnog duga i dalje pogoršanje javnih finansija - kazao je Damjanović za "Novosti".

Kako je dodao, bez ozbiljnih mera na suzbijanju sive ekonomije, na kojoj, prema njegovim navodima, leži podrška aktuelnoj vlasti, neće biti pomaka u javnim finansijama, te da je teško da bilo kakva delimična reforma unutar institucija, uključujući i Poresku upravu, može značajnije uticati na preokret višegodišnjih negativnih trendova u javnim finansijama.

- Takve reforme, koje bi značile da se javna potrošnja finansira iz poreza i realne ekonomije, a ne iz sve većih ino-zaduženja i raznih oblika krijumčarenja, bukvalno bi odsekle granu na kojoj aktuelna vlast sedi gotovo 30 godina, pa je jasno da bez političkih promena neće biti ni promena postojećeg ekonomskog modela koji se nalazi u začaranom krugu slabe vladavine prava, slabih institucija, ali i jakih monopola, a još jačih interesa moćnih kriminogenih finansijskih i parafinansijskih lobija - tvrdi Damjanović.

PROČITAJTE JOŠ: Legalizacija u CG: Opštine traže duži rok za predaju zahteva

NAJVIŠE ZA EVROOBVEZNICE

PREMA podacima iz izveštaja Ministarstva finasija, na kraju trećeg kvartala tekuće godine, najviše se dugovalo za evroobveznice i to 1,2 milijarde evra, kineskoj Eksim banci 455 miliona, za sindicirani zajam kod Svetske banke 250 miliona i Međunarodnoj banci za obnovu i razvoj (EBRD) 192,56 miliona evra.

Spoljni dug iznosio je 2,7 milijardi evra, unutrašnji 393,39 miliona, a depoziti na kraju trećeg kvartala uključujući 38,477 unci zlata iznosili su 374,37 miliona ili 8,13 odsto BDP-a. Ukupno državno zaduženje na kraju marta ove godine iznosilo je 2,66 milijardi evra, što znači da je za šest meseci uvećano za 428,63 miliona.