Kriza u CG: Saradnja stala na početku

ZAPOČETI politički dijalog vlasti i dela opozicije stali su na samom startu. Za sve je krivo neočekivano hapšenje Nebojše Medojevića, i najavljeno Milana Kneževića, dvojice lidera Demokratskog fronta. Politička kriza toliko je "zaglibila" da se glavni akteri ne osvrću ni na upozorenja Brisela.

Šef Delegacije EU u Crnoj Gori Aivo Orav pozdravio je formiranje parlamentarnog odbora za izborno zakonodavstvo i poručio da bi ono moglo značajno približiti zemlju ka EU, da bi vrlo brzo nakon te njegove poruke stigao odgovor od poslanika DF Slavena Radunovića, koji je saopštio da je postupanje prema poslanicima tog političkog saveza dovelo do suspenzije rada Odbora za reformu izbornog zakonodavstva u kome je Demokratski front trebalo aktivno da učestvuje.

PROČITAJTE JOŠ: Srpski nacionalni savet u Crnoj Gori kažnjen sa 14.400 evra

Da je ugrožen rad na izmenama izbornog zakonodavstva, uvereni su u Demosu Miodraga Lekića.

- Narodni predstavnik uhapšen je bez prethodnog skidanja imuniteta, čime se direktno krši ovo Ustavom proklamovano načelo. Osim toga, hapšenje u sitnim noćnim satima, bez prethodnog obaveštenja, krajnje je neprimereno i više priliči osobama povezanim sa kriminalom i terorizmom, nego legitimno izabranom predstavniku narodne volje. Težina ovog slučaja direktno je suspendovala započeti rad na izmenama izbornog zakonodavstva, saopštili su iz Demosa.

Upozoravaju da je nepotrebno da se rad Odbora dodatno ugrožava neprimerenim i neozbiljnim izjavama koje stižu iz dela opozicije, pre svih Dritana Abazovića, lidera Građanskog pokreta URA, kojio kao krunski dokaz za deplasiranost rada odbora i dijalog navodi neprihvatljivost rada sa predsednikom tog tela Branimirom Gvozdenovićem (DPS).

- Postavlja se pitanje koji su partneri iz DPS-a prema kojima ne bi trebalo imati nepoverenje i koji su prošli test podobnosti od URA - poručuju iz Lekićeve stranke.

Skupštinski odbor formiran je radi "optimizacija sveukupnog ambijenta", kao i implementacija preporuka OEBS/ODIHR povodom parlamentarnih izbora 2016. i predsedničkih izbora 2017, preporuka iz izveštaja Evropske komisije o napretku i jačanja poverenja javnosti u izborni proces. U statusu pridruženog člana mogu učestvovati i predstavnici nevladinog sektora, akademske zajednice, bez prava odlučivanja. Odbor je dužan da najkasnije do 30. septembra 2019. pripremi i podnese Skupštini na usvajanje predloge za izmenu i dopunu zakona i drugih akata i rešenja. Iz ove priče izostaće predstavnici Demokratske Crne Gore i Građanskog pokreta URA, koji već dve godine bojkotuju rad parlamenta i svih njegovih radnih tela.

PROČITAJTE JOŠ: SLUČAJ “DRŽAVNI UDAR”: "Reno" za Branku i advokate

KOZMETIČKE PROMENE

Iz Demokratske Crne Gore i URA poručuju da dijalog vlasti i opozicije koji je trebalo da počne kroz privremeni odbor "za kozmetičku izmenu izbornog zakonodavstva je doživeo fijasko". - Pre nego i što su počeli sa radom, već su pojedini članovi odbora suspendovali rad, te Odbor više nema potrebnu dvotrećinsku većinu. To ne čudi, ako se zna da nije formiran sa ciljem sveobuhvatnih izbornih reformi, već je nastao kao moneta za potkusurivanje i međusobnu trgovinu pojedinih aktera na političkoj sceni Crne Gore, navode iz ove dve partije.