Kidanje veza Srbije i Crne Gore

Ustavna neprepoznatljivost i nezakonito konstituisanje Podgoričke skupštine, prema navodima iz Rezolucije, jesu formalno-pravni osnov za ništavnost svih njenih odluka.

Obrazlažući rezoluciju, potpredsednik Skupštine Branimir Gvozdenović naveo je da je taj akt način da se ukaže na veliku nepravdu koja je pre 100 godina načinjena Crnoj Gori, ali i da ne bi dozvolili da "onima kojima su podele potrebne, rekonstruišu istoriju i stvarnost"

- Zanemarivanjem nelegalnosti Podgoričke skupštine se pokušava dovesti u pitanje suverenitet i nezavisnost Crne Gore, a mi želimo staviti istorijske fakte u prvi plan - naveo je Gvozdenović.

Poslanik Demokratskog fronta Slaven Radunović smatra da je Vlada predložila raspravu o Rezoluciji kako bi skrenula pažnju sa svakodnevnih tema i ekonomskog stanja u Crnoj Gori.

- Da vam đedovi znaju o čemu raspravljamo u skupštini, prevrtali bi se u grobu - rekao je Radunović.

Svojim izlaganjima Rezoluciju su podržali i predstavnik Socijaldemokratske partije Ranko Krivokapić, Ervin Ibrahimović u ime manjinskih partija i predsednik Skupštine Ivan Brajović, u ime Socijaldemokrata.

Protiv predložene rezolucije u parlamentu je govorio i Goran Radonjić iz posebnog poslaničkog kluba, navodeći da ona produbljuje razlike i podele.

Andrija Mandić je, u ime Demokratskog fronta, kao dopunu dnevnog reda predložio da se raspravlja i o rezoluciji "Nikad više 1916", međutim, nije dobio neophodnu podršku kolega iz parlamenta. Kako je obrazložio, takva rezolucija bi osudila kapitulaciju Kraljevine Crne Gore u Prvom svetskom ratu, koja je glavni uzrok događaja koji su usledili dve godine kasnije.

VLADA

Vlada je u četvrtak, pre sednice, saopštila da podržava donošenje Rezolucije navodeći da se tako šalje poruka o zaštiti i očuvanju Crne Gore kao nezavisne i suverene države.

PROTESTNA ŠETNjA

NA protestnom skupu koji su organizovali NVO "Dukljani" i administratori fejsbuk-stranice "Komiti - zelenaški pokret" pod sloganom "Nikad više 1918", okupilo se oko hiljadu građana.

Protestna šetnja počela je u 17 časova, a ispred parlamenta, uz baklje i državna obeležja, protestanti su stigli pola sata kasnije. Pristalice "Zelenaškog pokreta" brzo su se razišle, pa je okupljanje završeno pre nego što je i planirano.

Organizatori su šetnjom od spomenika Svetog Petra Cetinjskog do zgrade Skupštine, hteli su da pokažu "ponosno lice države", a posebno onima koji "slave sramnu Podgoričku skupštinu".